Смедеревски фестивали у славу грожђа, поезије, глуме
Смедерево може да се похвали бројним манифестацијама и догађајима, који поспешују развој културе у граду и региону, а одржавају се током читаве године. Неке од манифестације трају дуже од века, попут "Смедеревске јесени", која ће се ове године одржати по 137. пут.
У славу грожђа, вина и винара из Смедеревског виногорја, у септембру овај град обоји Смедеревска јесен - најстарија и најмасовнија светковина.
“Знало је да дође и по пола милиона посетилаца, то је заиста цео град. Та три дана просто ври од дешавања, људи и туриста тако да Смедеревци се врло радују тој манифестацији, то је некако типично смедеревска манифестација, уосталом тај назив и носи”, каже Драгољуб Мартић, директор Центра за културу у Смедереву.
Где је доброг грожђа и још бољег вина, где су сусретања и скривени погледи, ту мора бити места и за поезију, а она је данас више него икад противотров за рањену душу.
Међународни фестивал поезије "Смедеревска песничка јесен" покренут је 1970. године. Осим што је угостио позната песничка имена, Фестивал пружа шансу и младим, мање афирмисаним песницима и завичајним ауторима. Главна песничка награда је Златни кључ Смедерева.
“Међју добитницима, навешћу само 2 или 3 најзначајнија имена су нобеловац Петар Хандке који је добио '99. затим наши песници као што су Танасије Младеновић, Стеван Раичковић, Љуба Симовић, Матија Бећковић. Песништво живи, преживљава као што је и миленијумима уназад и сигуран сам да ће поезија надживети човечанство”, каже Миљан Губеринић, директор Смедеревске песничке јесени.
Кажу да су летње ноћи најлепше у смедеревској тврђави када се у Дунаву огледају звезде. Право место за још један фестивал. Кад падне ноћ - заблистају глумци.
"Театар у тврђави" постао је заштитни знак Смедерева, а идеја је да фестивал под ведрим небом окупи најбоље позоришне трупе из Србије и региона.
“11 година Театар у Тврђави доноси, ако можемо да идентификујемо, неки заједнички именитељ тих представа сусрете превасходно са класицима, како данашњи редитељи у зависности од својих поетика, редитељских избора читају те класике било да говоримо о Шекспиру, Чехову, Стриндбергу, домаћим ауторима као што је Љубомир Симовић”, каже Марко Цветковић из Центра за културу Смедерева.
А како би Смедерево без Нушића када је славни комедиограф управо ту провео детињство и младост. Зато су Смедеревци 1984. и покренули позоришни фестивал „Нушићеви дани" са идејом да афирмишу комедиографски опус славног Нушића, који је, како организатори фестивала истичу, подједнако актуелан и данас.
Млађу позоришну публику као и најмлађе глумце окупља театар „Патос". Позориште је организатор фестивала креативне драме за децу и младе, биоскопа на отвореном, а бави се и актуелним темама које су у фокусу најмлађе публике.
“Наш позоришни репертоар се састоји од представа које настају од младих људи и од деце. Ми не радимо са унапред припремљеним текстовима, то све долази од њих, ауторски су текстови па самим тим ауторски су сви ови фестивали, млади људи састављају програм и они некако сами знају шта је оно што је њима најпотребније и то се показује кроз публику”, каже Душан Вулић из омладинског позоришта "Патос".
Такође у Тврђави под ведрим небом одржава се Дунав Филм Фест, који од 2018. године ставља Смедерево на мапу фестивалских престоница.
И за крај слика за Гиниса са још једног смедеревског фестивала. На градском тргу 2.000 фолклораша у српском колу, вероватно највећем икад виђеном код нас у оквиру фестивала Смедеревско културно лето. 18 фестивала, младост, игра и традиција - то је Смедерево.
Коментари