Ко су најпознатији Смедеревци

Отац српског новинарства, писац првог српског устава, први министар унутрашњих послова, Димитрије Давидовић, један од најписменијих људи свог времена, још за живота словио је за личност важну за српство и националну свест. Није рођен у Смедереву, ту је провео део живота, али су му Смедеревци у центру вароши подигли споменик, његово име понела је градска штампарија као и једна школа.

“Оно по чему га можда највише памтимо аутор чувеног Сретењског устава из 1835. године након којег је доживео помало незахвално судбину и сплетом политичких околности је био прогнан од стране кнеза Милоша Обреновића. Потом је одлучио да се настани у Смедереву где је купио имање и почео да зида своју породичну кућу у самом центру вароши ту је провео своје последње године и помињемо га зато што је свакако учитан у историју Смедерева”, наводи Мирослав Лазић, историчар.

Учитан у историју Смедерева је и Милан Јовановић Стојмировић. Хуманиста широких интересовања, пре свега новинар, књижевник, преводилац, политичар. Аутор је бројних књижевних дела који је пишући медаљоне о чувеним личностима српске историје, али и бригом за историју града и сам завредео да га Смедеревци памте и мисле о њему сваки пут када шетају кроз изложбене поставке градског музеја.

“Једна свестрана личност, човек који је током својих многобројних путовања сабирао културно благо, имао изузетно префињен укус, куповао је, подржавао и уметнике и све то културно благо је сабирао у свом дому који ће касније 1950. постати зграда првог народног музеја. Он ће касније и завештати део своје приватне колекције том народном музеју у Смедереву”, истиче Мирослав Лазић, историчар.

Новинар, дипломата, писац, Бранислав Нушић још један је знаменити Смедеревац. Овде је провео детињство и прве године гимназије. Добри познаваоци његове биографије кажу да је идеју за лик "Госпође министарке" добио управо међу Смедеревцима.

Идеју за ликове својих јунака међу суграђанима проналазио је и писац и режисер Радивоје Лола Ђукић, један од најигранијих домаћих аутора шездесетих година прошлог века. Југословенску сцену на малим екранима обележиле су и серије Жике Лазића који је вешто осликавао менталитет и нарав људи са ових простора. У Лугавчини, његовом родном селу у основној школи и кутак са личним стварима, човека који је аутор сценарија за легендарне серије: Музиканти, Докторка на селу, Грађани села Луга.

“Био је велики боем, знао је у Београду, тако су бар мени причали, да остану тако у неке ситне сате да онда он то друштво из Београда доведе овде, тако да је долазио и Богдан Тирнанић и Борислав Пекић и Бата Живојиновић и Петар Краљ и Милић од Мачве и сви ти људи су долазили и посетили су Лугавчину захваљујући Жики”, објашњава Бора Милошевић, директор ОШ "Бранко Радичевић" у Лугавчини.

У време Брозовог режима Жика Лазић је кроз „Грађане села Луга" критиковао систем и дирнуо у послератну власт што није било уобичајено за оно време.

“Он ми је рекао да је то захваљујући Бати Живојиновићу, јер је Тито обожавао Бату и онда где је био Бата то је могло да прође“, додаје Бора Милошевић.

И Јовица Тишма, писац за децу и одрасле, новинар, музичар, остао је веран граду. Овде како каже дише и ради највише за најмлађе, публику коју је немогуће преварити. Уз књиге и текстове радио је са Љубом Нинковићем и музику за децу, направио професионално путујуће позориште "Дечија земља".

Писац Јовица Тишма прича: “Овде је моје детињство, овде су моја заљубљивања, овде су моји другари и они који више нису са нама и они који су још увек ту, тако да сам ја за Смедерево изузетно везан. Сви би волели да је Смедерево велико, ја стално говорим да је она заправо једна мала варош и добро је овај има нас пуно који се препознајемо међусобно. Ја волим Смедерево, ја сам заљубљен у Смедерево, надам се да и Смедерево мене воли”.

Подно зидина смедеревске тврђаве у граду некада калдрмом обложених улица живели су многи који су своје име и дела уткали у историју и с поносом истицали да су Смедеревци. И данас неки млади људи у музици, спорту, јавном животу освајају своје циљеве, носећи са собом дух шестовековног постојања града.