Смедеревска тврђава - некадашња престоница српске деспотовине

Својим положајем на ушћу реке Језаве у Дунав заузима површину од приближно 11 хектара, има облик неправилног троугла и састоји се из два дела - Великог града и Малог града. Када је 1459. године, тврђава деспота Ђурђа пала под турску власт, био је то и крај средњовековне српске државе.

Смедерево је у 15. веку било седиште српске државе, за време владавине деспота Ђурађа Бранковића. Пошто је Београд враћен Мађарима, он је наредио изградњу тврђаве, како би ту сместио свој двор. За само две године сазидан је Мали град, а до 1439. и Велики, где је живело становништво. Тако брза градња намучила је људе, па се и до данашњег времена задржала легенда о Проклетој Јерини, деспотовој жени, на чији се наговор све то дешавало. Занимљива је и легенда о наводном великом благу, које је негде закопано, што је настало из чињенице да се на двору ковао српски новац.

“Једино овде можемо да видимо двор, то јест његове остатке, који нам дају одговор на једно питање које свима нама пада на памет: како би то наша Србија изгледала да није било пада под Турке? Дођите у Смедерево да видите прозоре и биће вам јасно да би ми изгледали као Венеција, Фиренца, Болоња, Падова, Сијена, сви ти лепи градови, Дубровник, у који радо идемо. И ми бисмо тако изгледали да смо се 500 година развијали у том градитељском правцу”, сматра Горан Јовшић, туристички водич.

Кроз скоро 6 векова постојања тврђава је углавном служила као војни објекат, под турском владавином након пада Деспотовине 1459. године, касније у склопу аустријског царства. У новијој историји најпотреснији је догађај из Другог светског рата, када је експлодирало немачко складиште муниције.

“Само у возу, који је чекао у станици да крене, гине око 1.200 људи, укупно још толико, процењује се преко 2500 људи. "Политика" на насловној страни пише: Град који је у 15. веку имао стаклене прозоре, данас нема више ни један. Само су две, три куће остале неоштећене”, наводи туристички водич Горан Јовшић.

У другој половини 20. века тврђава је стављена под највиши степен заштите као споменик културе од изузетног значаја. Вишевековна разарања оштетила су зидине, па је неопходна обимна реконструкција. Регионални завод за заштиту споменика ради на прикупљању документације, како би објекат доспео на УНЕСКО-ву листу светске баштине.

“Ми се надамо да ће следећих неколико година, колико та процедура формално траје, комисије које буду долазиле и касније експерти, проценити да она не само што заслужује то, него да ће и онај други, битан део, нашег односа према њој, како је чувамо, управљамо њоме, бити на нивоу њене вредности, која је препозната”, наводи Дејан Радовановић, директор Регионалног завода за заштиту споменика.

Град Смедерево и његову тврђаву сваке године посети око 100 хиљада туриста. Осим историјске приче привлаче их и многобројне манифестације, као што су Театар у тврђави, Дунав филм фест, Витешки фестивал. Многи од њих долазе из иностранства.

“Ја сам из Копенхагена у Данској. Овде сам са породицом, са сином и његовом децом. Била сам овде пре 35 година, и дошли смо да опет видимо све ово. Веома сам импресионирана. Лепо је”, каже једна туристкиња.

За Смедеревце тврђава је данас место рекреације и културних дешавања, за ђачке екскурзије важан део слагалице српске средњовековне историје, а за европске путнике једна од станица на моћном и лепом плавом Дунаву.