Крагујевац: Прво софтверско решење за предвиђање и превенцију поплава

Нови модел у предвиђању водостаја река и евентуалних поплава комбинује хидроинформатику и машинско учење. Да би анализа била што прецизнија, најважнији су улазни параматри. Метеоролошки и подаци о нивоима река, забележени у прошлости, кључни су за алгоритам који тражи узрочно-последичну везу.

“Једном када утврди ту везу, ми онда можемо да користимо ту везу да предвидимо шта ће се дешавати у будућности. Дакле кажемо му, у наредних пет дана ћемо имати такву метеоролошку прогнозу, а он каже на основу овога што сам видео из историје, очекујем да ће толики и толики бити нивои дуж речног тока”, наводи проф. др Бобан Стојановић, "Водена" Крагујевац.

Рок за реализацију пилот-пројекта за слив Велике Мораве је годину дана. Систем ће имати универзалну примену и моћи ће да препозна непотпуне и нетачне податке.

“Када дође до отказа одређених мерача, одређених сензора на различитим станицама које се налазе дуж речних токова и када дође до података који се не уклапају у одређене шаблоне, такви подаци ће бити одбачени”, истиче проф. др Милош Ивановић, “Водена” Крагујевац.

После разорних поплава 2014-те, Србија је почела да развија систем за рано предвиђање. Први, за слив Колубаре, урадио је Институт "Јарослав Черни“, уз софтверску подршку компаније Водена. На сливу Велике Мораве први пут ће бити примењена вештачка интелигенција.

Проф. др Бобан Стојановић, “Водена” Крагујевац каже да морају прво да сниме ситуацију на терену. Објашњава: “Да са што већом количином података уђемо у те алгоритме вештачке интелигенције, јер они само тако могу да дају неке релеватне резултате”.

На сличним пројектима раде научници у свету, а на нашем и истраживачи крагујевачког Природно-математичког факултета. Циљ је исти - креирање и примена прецизних алата за заштиту од поплава.