Читај ми!

На први Међународни дан кромпира проверавамо да ли се исплати улагати у његову производњу

Стручним предавањима, дискусијама и припремањем јела од кромпира Центар за кромпир из Гуче и Еколошко друштво "Драгачево" данас су обележили Светски дан кромпира у Србији. Истраживали смо који кромпир више једемо и шта све утиче на производњу, квалитет и принос.

Производња кромпира више није једноставна. Добар семенски материjал предуслов је добре сезоне, али један од проблема је и наводњавање у планинском подручју. Произвођачи кажу важне су и квалитетне парцеле, на којима се сваке године смењују различите културе.

“Нешто што код нас постоји нека навика је да се кромпир ако је добра њива сади 10 година на исту њиву а то једноставно не може дати добре резултате биће ту и вируса и бактерија и то једноставно неће дати на крају нешто што је задовољавајуће”, каже Горан Живановић, произвођач кромпира из Прањана код Горњег Милановца.

Славољуб Николић, повртар из Деспотова годишње произведе преко 2.500 тона, а добар квалитет и принос постиже константним улагањем у технологију.

Славољуб Николић, повртар из села Деспотово Код Бачке Паланке наводи: „Временски услови су се променили тако и технологија производње мора да буде другачија. Све мора бити врхунско и приноси, квалитет значи самим тим потребно је знање. Доста учимо од колега из иностранства”.

Површине под кромпиром у Србији се смањују. Иако се последњих година бележе добри приноси, домаћи кромпир, чини се, губи трку са увозним.

“У условима где немамо могућност за примену врхунске технологије и нажалост и не добијемо добар квалитет и то је један од разлога зашто супермаркети желе лепог изгледа кромпир лепог облика наравно колико се укус дискутабилан и зависи од много других фактора”, истиче др Зоран Броћић, професор Пољопривредног факултета.

Др Живко Бугарчић, специјалиста за кромпир додаје: „Критеријуми за снабдевање супермаркета значајно пооштрени и по питању деформитета и облика кртола присуства земљишних штеточина оних рупа у кромпиру и тако даље тако да то све мањи број произвођача може да постигне с друге стране. Ми имамо увоз без икаквих ограничења.”

И откупна цена кромпира сваке године је неизвесна. Извесно је једино да се у односу на пре три деценије у Србији знатно мање производи али се домаћи кромпир и мање једе.

уторак, 23. јул 2024.
32° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару