Како се прави домаћа салата са сремских њива на италијански начин

На 16,5 ха плодне сремске земље, 10 хектара под најлоном. У 158 пластеника у Краљевцима искључиво салата - зелена, црвена, рукола, мотовилац, спанаћ. Засаде италијанског инвеститора обрађују мештани околних села.

“Исто као и код своје куће у својој башти. Нема никакве разлике само што је овде плев, а кући је мотика”, каже Марија Клевенић из Добринаца.

Никола Васиљевић, шеф производње истиче да се биљке беру у фази када су мале до 10 цм такозвани беби лифт програм. “Имамо 5-7 циклуса у току године и користи се специјализована механизација за откос биљака”, објашњава. На питање – да ли има разлике између те и салате код комшије на суседној њиви, Никола одговара: “У обради и производњи не, али у количини витамина у овом малом производу има више”.

Разлика је и што главице салате из комшијских башта завршавају на пијаци, а из пластеника у Краљевцима се селе у суседно село у фабрички погон. Од контроле до прераде, производња цертификована, а да домаћа салата у Добринцима буде упакована на италијански начин, надлежни су наши стручњаци.

“Да сировина буде исте величине и калибрације, такође јако битан део који разликује нашу производњу је сам начин паковања где имамо четири различите врсте резова”, наглашава Александар Томовић, менаџер контроле квалитета.

Више од 14 милиона кесица салате само прошле године стигло је у бројне маркете, производња већа 30%. Допуна асортимана и нови кооперанти планови за нове погоне. За Италијане нема двоумљења, у Србији као код куће.

“Слична земља по квалитету, сличан народ, све потиче од поља, имамо сјајне сараднике и позивамо нове кооперанте јер нам је план да проширимо понуду са паковањима и проширимо извоз у пограничне земље и на тржиште Русије”, наводи Доменико Батаљона, власник компаније “La Linea Verde”.

Док је домаћа салата на пијаци неколико десетина динара, иста упакована на италијански начин је неколико пута скупља. Салатни микс у Срему везао је стотину радника.