Годишњица херојске погибије мајора Милана Тепића 1991.

Тепић, који је тада имао 34 године, активирао је експлозив и дигао у ваздух хангар складишта, жртвујући себе. У јеку разбијања Југославије, Тепић се као старешина Југословенске народне армије налазио на дужности у Бјеловару.

Пошто су хрватске паравојне формације, зване Збор народне гарде, блокирале војне објекте у том граду и околини, под блокадом се нашла и касарна "Божидар Аџија". Циљ хрватских паравојних снага посебно је било овладавање складиштем "Барутана" где су се налазиле резерве војне опреме, наоужања и муниције, у шуми у Беденику, код Бјеловара.

Пошто се тада налазио на дужности која је подразумевала обезбеђење складишта у Беденику, суочен с наоружаном гомилом, припадницима хрватских паравојних формација који су захтевали неизоставну предају великог складишта опреме ЈНА, мајор Тепић је, попут војводе Стевана Синђелића у Боју на Чегру у Првом српском устанку маја 1809, подигао у ваздух хангар складишта жртвујући себе.

Одликован Орденом народног хероја

Мајор Милан Тепић, потом одликован највишим југословенским Орденом народног хероја, рођен је јануара 1957. у Комленцу, код Козарске Дубице, Босанска Крајина.

Војнотехничку академију започео је у Загребу 1975. године, после основног и средњошколског образовања у родном Комленцу, а потом и у Козарској Дубици.

Последњих година, као старији гимназијалац, био је војни стипендиста. Пошто је војно школовање успешно окончао 1980. године, на дужности се налазио у Славонској Пожеги, а од 1986. у механизованој бригади гарнизона у Вараждину, где је децембра 1990. ванредно унапређен у чин мајора. Маја 1991. уследила је прекоманда у Бјеловар, где се нашао у 265. моторизованој бригади.

На дужности у Бјеловару, међу његовим обавезама било је и обезбеђење складишта "Барутана" смештеног у оближњем Беденику. Испоставило се да је због великих залиха војне опреме управо складиште "Барутана" било посебно важно побуњеничким властима у Загребу.

По механизму који је био уобичајен у систему организације бјеловарске касарне "Божидар Аџија" старешине из Команде у Беденику су се на дужностима налазиле у сменама по десет дана.  

Како се Тепић нашао у смени

Тако се догодило да се у пресудном моменту, крајем септембра те 1991. на тој дужности као старешина у смени нашао мајор Милан Тепић. 

Претходно, ситуација у тој регији је била напета у дужем периоду, а последњих месеци критична пошто су сепаратистичке власти у Загребу организовале и наоружале припаднике паравојне формације с циљем блокада објеката Југословенске народне армије. 

У том граду опсадом је заповедао Јуре Шимић, формално председник Кризног штаба Бјеловара. Паралелно, у објектима ЈНА ситуација је била збуњујућа, имајући у виду опште околности.

Са једне стране, пристизала су нејасна, конфузна наређења више команде која су чак одржавала привид редовних прилика, а истовремено видна су била бројна дезертерства, пошто је највећи део војника несрба бежао.

Такође сепаратистичке хрватске власти онемогућавале су снабдевање, везе су биле ометане или прекинуте. Струја и вода прекинуте. У критичном периоду, објекат у Беденику обезбеђивало је, поред мајора Тепића, десетак војника са једним потпоручником. 

У очигледно безизлазној позицији, одлучан да не попусти, одсечен од веза са командом, опредељен да војни материал не препусти непријатељу, мајор Тепић је у 10.40 часова изазвао експлозију жртвујући себе. Складиште које је претходно било минирано одлетело је у ваздух. 

Тепић наредио повлачење војницима

Претходно, мајор Тепић је правовремено војницима под његовом командом наредио да се повуку на безбедне локације. Уследила је експлозија велике разорне снаге, када је погинуло и једанаест припадника хрватских паравојних снага, учесника опсаде. Уочи активирања експлозива, погинула су двојица војника југословенске војске Стојадин Мирковић и Драган Драгановић. Обојица су одбили да се повуку, односно нису послушали наредбу мајора Тепића да одступе. 

Сматра се да се магацину у Беденику налазило око 170 тона противтенковске муниције, мина, и других експлозивних средстава, распоређено у више објеката, хангара.

Мајор Тепић је у ваздух дигао један од пет објеката. После предаје, убијени су командант касарне Рајко Ковачевић, потпуковник Миљко Васић, капетан прве класе Драгиша Јовановић, као и старији водник Ранко Стевановић командир страже Беденика. 

У тој касарни су такође погинула још шесторица припадника ЈНА. Заробљено је 59 официра, подофицира и грађанских лица на служби у ЈНА и око 250 војника, који су, након тортуре у логорима у Бјеловару, размењени 9. новембра 1991.

Шесторица заробљених резервиста ЈНА са подручја Бјеловара, издвојени су и четири дана потом стрељани у шуми Чесма, код Малог Коренова. 

Председништво СФРЈ одликовало је постхумно мајора Милна Тепића највишим југословенским признањем, Орденом народног хероја.  Његов херојски чин обезбедио му је трајно сећање сународника.

По Милану Тепићу названа је касарна Војске Србије у Јакову код Сурчина, а Република Српска установила је Орден за посебне заслуге "Милан Тепић". Споменик народном хероју Милану Тепићу откривен је септембра 2017. у Београду, на углу улица Љутице Богдана и Кнеза Александра Карађорђевића, на Дедињу у непосредној близини улице која носи Тепићево име.