Где су све баријере на Рзаву

За месец дана на притокама Рзава, које су природна плодишта и важна станишта за популације риба и као такве итекако утичу на еколошки статус Великог Рзава, пописано је 48 преграда, устава и пропуста различите намене.

„Радиће се на преношењу њих у ГИС, где ће се приказати власничка структура, али и мере за њихову обнову, за побољшање стања, и за неки обновљени процес самог проноса материјала, односно седимената како би се достигао или сачувао тај добар еколошки статус“, наводи Наташа Миливојевић, председница Еколошко удружење Рзав, Ариље.

Надлежним институцијама предложиће уклањање нелегалних баријера и оних које више нису у функцији, додаје Наташа, али и доставити општинама обиље података драгоцених за израду оперативних планова одбране од поплава, а све у складу са Стратегијом о управљању водама. Након последњих поплава у Ариљу је санирано око 2.250 метара потока.

“Морам да кажем да људски фактор је један од великих проблема, дакле, баца се смеће, баца се све што не требало да се уради и ти наноси увек зачепе, направе уско грло и тада долази до поплава. Ми смо то делимично, могу да кажем решили санацијом из 2020. године. Санација је извршена тако што су озидани канали, међјутим, постоји још неколико потока које морамо регулисати", каже Предраг Маслар, председник Општине Ариље.

Те 2020. на иницијативу Еколошког удружења Рзав, ариљска општина је донела и одлуку о забрани изградње малих хидроелектрана на сливу Великог Рзава, што је почетак уклањања негативних притисака на овом подручју.

Прављење инвентара баријера од несумњивог је значаја за реке Србије, па и Велики Рзав, на чијих 51 километар тока се већ спроводе мере заштите прописане за Специјални резерват природе.