Како су се, после две године живота у Србији, уклопила деца из Украјине?

Марта, пре две године, отворен је за избеглице из Украјине Центар за азил у Врању. Најмлађи становници Центра укључени су у наш образовни систем, заједно са вршњацима уче, иду на излете, припремају представе. Баш та вршњачка подршка је била значајна за њихово брже привикавање на нову средину.

У трећем је разреду Јура, најтежи му је, каже, српски језик, а најлакша математика. Воли да се дружи са вршњацима.

“Дружим се са свима, они су, када мене видели, они су почели са мном да прича, али после ми смо заједно почели да играмо, некад они мене уче српски, некад ја њих руски.”, каже Јура Фламенко из Украјине.

Јура је са породицом две године у Врању, живе у Центру за азил. Разлике, у образовном процесу, у односу на друге земље, примећује његова мајка.

“Са другарице причам из друге државе, и из Европске Уније и ја мислим у Србији најбоље образовање, Јура на пример у други разред таблицу множење, дељења, неки уравњења реши сам, а други деца у пети разред на пример у Немачкој и неке друге земље само цртају нешто и играју се”, наводи Антонина Фламенка из Украјине.

Да лакше савладају градиво помажу учитељи, наставници, и други ђаци. Добровољно су ишли и на додатну обуку, како да пруже подршку новим друговима.

“Учили смо како да будемо дружељубиви са њима, учили смо срспки језик и они нас мало украјинског, уживали смо заједно”, каже Вила Соколовић, ученица.

“Највише ми се допало то што смо заједно радили приредбу, и јако се допало свима”, задовољан је ученик Теодор Јовановић.

“Воле све игре и друштвене и свакакве игре воле, и спортове највише”, наводи Милош Јовановић, ученик.

Петоро је ђака из Украјине у основној школи “Радоје Домановић”. Уз помоћ Министарства просвете, школа припрема и реализује пројекте, попут Клуба за учење, Зимске и летње школе.

“Ми се од првог дана трудимо да на најбољи могући начин њима пружимо сву могућу подршку и помоћ, коју смо у могућности, да се што боље укључе, не само у васпитно образовни систем, него и у живот у Србији, јер је школа место где се деца, не само образују и васпитавају, него и друже и укључују у систем државе, а и њихови родитељи”, наводи Ана Микић, учитељица, координаторка “Клуба за учење”.

Припремају позоришну представу под називом “Раде и мир” о школи, дружењу, учествоваће, сем ђака, и остали станари Центра, а премијеру очекују на пролеће.