Украјинке шију за Врањанце
Међу становницима Центра за азил у Врању су и Украјинке Људмила и Илона које су започеле посао у том граду. Изнајмиле су простор, отвориле кројачку радњу прошле године и стекле поверење међу муштеријама.
"Верујте у себе, изгледајте сјајно" - то поручују и показују својим муштеријама. Шију свечане хаљине, венчанице, раде преправке одеће. Људмила Митко и Илона Дворник су пре пола године отвориле кројачку радњу.
"Треба да добијеш неко искуство и то је прво. Не може за човека да нешто буде тешко кад он неће, кад он хоће да научи, да крене, није тако тешко" каже Људмила Митко, из Украјине.
"Кад сваки дан долазим, имаш и посао, имаш где живети, и са децом је све у реду, онда се низашта не плашиш, сто посто је добро", каже Илона Дворник, из Украјине.
Пут од Кијева до Врања није био лак. Напустиле су домовину због рата, у Центар за азил дошле марта прошле године, ту су са децом и родитељима. Илона је модна дизајнерка, Људмила маркетинг менаџерка. Добро су прихваћене у Врању, стекле су пријатеље и почеле да раде.
"Кад из једних уста се чује да радиш, а много људи је радило код нас и долазе целе породице, прави и за мужа неке преправке, и за децу, па жене раде и хаљине, долазе да шијемо и то је највећа реклама", каже Људмила Митко, из Украјине.
Раде 6 дана у недељи, то их испуњава. И њихова деца су се уклопила у средину, у Центру за азил је породична атмосфера.
"Одлични услови код нас и много добри односи према људима који раде у Центру, и сам Центар је много добар" истиче Људмила Митко, из Украјине.
Илона Дворник додаје: "Деца су прихваћена, ћерка иде у школу, а син иде у вртић "Наше дете" и тамо им је много лепо. Хоће да иду, причају перфектно на српском. И било чудно за мене кад су за нову годину певале српске песме, не украјинске и зову Деда Мраз на српском."
У послу их је подржао Комесаријат за избеглице и миграције, као и УНХЦР и удружење "Голуб мира".
Коментари