Шта нам показује медицинска географија
Сваке године свет изненади учесталост елементарних непогода и климатске промене, које свакако утичу и на здравље људи. Аерозагађење многи називају тихим убицом, па последњих година медицинска географија доприноси научним истраживањима унапређења и прилагођавању здравства тим променама.
У последње две деценије аерозагађење је повећано за двадесет процената, показала су истраживања којима се бавио и Александар Ваљаревић професор Географског факултета у Београду.
“Десет најзагађенијих градова на Балкану су Измир, Урду у Турској, затим Битољ, Скопље, нажалост Београд и Смедерево, Зеница и можемо рећи још један град, који се овако истиче често по загађењу је и Тузла. Тако да се загађење повећало. Свакако да загађење утиче на појаву респираторних обољења. За петнаест процената су респираторна обољења у последњих десет година”, каже др Александар Ваљаревић, професор Географског факултета у Београду.
“Значајан проценат оболелих представљају и малигнитети дисајних органа, што у сваком случају резултира загађење, утиче као један од најбитнијих фактора. Поред пушења и неких други, али аерозагађење је један од најбитнијих фактора у појави тих малигних обољења”, наводи др Илија Вукадиновић, директор Дома здравља у Косјерићу.
Медицинска географија се бави и израдом карата, које откривају заступљеност различитих обољења по регијама.
“Постоје већ анализе о томе да кардиоваскуларна обољења су претежно јача у Војводини, него у јужној Србији, у централној Србији. Исто тако имамо карте за веома велике разлике што се тиче малигних обољења, инфективних обољења. И то све лекари, заједно са географима, треба да анализирају, не само на нивоу државе, него и на нивоу мањих регија, пошто мање регионалне целине имају специфичне карактеристике”, сматра др Имре Нађ, редовни професор на Природно математичком факултету у Новом Саду.
“Једноставно не можемо да зауставимо климатске промене и ефекте климатских промена. Климатски систем је доста комплексан, он се константно мења. Постоји наравно широка прича о томе, али оно што ми можемо да урадимо, дакле, на неком нашем локалном нивоу, јесте да некако дефинишемо и покушамо да имплементирамо неке основне мере адаптације и митигације, како би смо изнашли најбоље одговоре и предупредили негативна здравствена стања код различитих популационих група”, наводи др Тин Лукић, ванредни професор на Природно математичком факултету у Новом Саду.
Истраживања су показала да су висоравни изнад петсто и планине изнад хиљаду метара оазе за бег од аерозагађења. А чешћи боравак на чистом ваздуху јача имунитет и здравље, сагласни су и лекари и географи.
Коментари