понедељак, 09.10.2023, 14:56 -> 08:13
Извор: РТС
Аутор: Слађана Милетић
Чачанска Слобода
Мултимедијална изложба о најзначајнијој фабрици у граду на Морави. Изложба је отворена у Kултурном центру поводом 75. година рада фабрике.
Мултимедијално путовање у прошлост фабрике Слобода почиње приказом најпознатијег апарата бивше Југославије - усисивача. Ту су и микроталасна пећница, веш машина и фен за косу. И све се то производило у чачанској фабрици основаној давне 1948. Дуже од пола године изложбу о историјату фабрике и њеном доприносу развоју града припремали су историчари Међуопштинског историјског архива и визуелни уметник Горан Делић.
„Слобода с једне стране, а с друге стране војна индустрија. Слобода мора и да се брани. Ту смо повезали две ствари. Да бисмо стигли до слободе морамо да имамо и одбрану", каже директорка Међуопштинског историјског архива у Чачку Лела Павловић.
„Захваљујући некадашњим директорима Слободе, којима морам од срца да се захвалим, и Програмском архиву РТС-а, због уступљеног видео материјала, ми смо кренули у ту причу. Прикупили смо око осам хиљада фотографија, огроман број рекламног материјала", наводи историчар Међуопштинског историјског архива у Чачку Горан Давидовић.
Најпре војна фабрика, шездесетих година прошлог века постала је најпознатији произвођач кућних апарата у бившој Југославији које је извозила највише у Европу. Фабрика је изградила и 1700 станова за своје раднике, спортске терене и учествовала у многим градским дешавањима.
„Истакао бих тенис и турнир који се одржава овде у Чачку од 2001. године. Интересантно је да је 2004. Новак Ђоковић освајач тог турнира", објашњава историчар Међуопштинског историјског архива у Чачку Мирослав Пурић.
„Радник Слободе није био само произвођач. Он се осећао битним, он је видео да неко брине о њему, он је био активан учесник у друштвеном животу и града и његове околине", каже историчарка Међуопштинског историјског архива у Чачку Оливера Милосављевић.
Историјат најпознатије чачанске фабрике и то како изгледа за 75. рођендан публика може да види у Kултурном центру до 10. новембра.
Коментари