Зашто су у Лесковцу високе цене пољопривредних производа

Продаваца мало, купаца нигде. Цене на пијацама различите, а примања мала. Лесковчани чији је просек плата нешто изнад 55 хиљада динара, а половина пензинера има 20 хиљада пензију плаћају скупље јаја, сир, кајмак, млеко, рибу, телетину, црни лук него становници Београда где су примања двоструко виша.

Цене основних живтних намирница у последњих 12 месеци су вишеструко веће. Људи се уместо на пијацама углавном снабдевају у великим хипермаркетима. Свакодневне акцијске продаје које имају лесковачки хипермаркети купцима живот значе.

"Скочиле су цене изузетно.- И да нема акција? -Ко зна како бисмо живели", каже једна Лесковчанка.

"Огласимо негде близу 100 производа, близу 100 различитих артикала где радимо са минималном маржом где је цена буквално да се покрију само они основни трошкови", наводи Милица Јовановић, заменик комерцијалног директора.

Тржиште чини своје. Пропаст сточног фонда, према проценама аналитичара, допринео је да цене млека и млечних производа на југу Србије диктирају увознички лобији због чега је рецимо пољско млеко јефитније од домаћег.

Очигледно је да држава мора да реагује како би се бар мало ублажили ценовни диспаритети поготово јер је разлика у примањима велика.

"Имамо на југу Србије само 33 одсто искоришћених могућности земље за пољопривредне производе тако да ту треба стимулација да буде много јача", сматра Горан Јовић, дирекор Привредне коморе за Јабланички и Пчињски округ.

У сваком случају до равномерног регионалног развоја не може се доћи преко ноћи. Улагања државе на југу Србије последњих година су велика и видљива. Али видљиво је и велико раслојавање становништва. Док једни сваког дана прате акције, с друге стране у Лесковцу нове зграде ничу као печурке после кише у којима се станови продају и за двеста хиљада евра.