Ко су мали и велики борци који су нас ујединили и учинили бољим људима

Лечење Вукана Стоиљковића из Врања ујединило је целу Србију. Велики број грађана је учествовао у прикупљању 2,5 милиона евра за лечење спиналне мишићне атрофије. Није Вукан једини који је покренуо друштво, и у другим градовима у Србији борба против болести ујединила је људе.

Упознали смо Вукана када је имао шест месеци. Тада је почео борбу, била му је потребна помоћ целог друштва како би победио спиналну мишићну атрофију. Брзо је прикупљен новац за најскупљи лек, Вукан је примио генску терапију у Будимпешти и после 7 месеци добро напредује.

"Почео је да прича, стабилније седи, наравно уз подршку, али све то не би било могуће без терапије. Вуки хоће нешто да каже, не, не гага... Ми смо Вукана скоро водили у Милано да бисмо узели ортопедска помагала која ће му пружити подршку за даљи развој", каже Ивана Стоиљковић, Вуканова мајка.

И за лечење Краљевчанке Драгане Петровић организоване су многе хуманитарне активности. После терапије на хематолошком институту у Москви, примарни облик мултипла склерозе тренутно је заустављен, каже Драгана.

"Видим нормално, користим нормално десну руку, али мора да се води рачуна наредних годину дана, од новембра па даље, да не би тај имуни систем који се ствара у телу имао неку грешку поново. Тако да шетамо сваки дан, Димитрије је пресрећан што сам се вратила и што сам боље, супруг исто тако, тако да хвала свима још једном", истиче Драгана Петровић, из Краљева.

Упорност је показала и породица Ристић из Ниша. Сада шеснаестогодишњи Лазар је пре две и по године повредио кичму. Лекари у Турској му дају наду за опоравак, а његова мајка Тамара и путем интернета прикупља новац за лечење.

"Ако је новац једини проблем у Лазаревом опоравку, ја ћу све од себе да дам да има довољно за све његове потребе, за све оно што нам је потребно. И два терапеута су нам сваки дан у кући и све то много кошта, не рачунајући одлазак у Турску, терапије и то. Хуманитарни лајвови на фејсбуку су један од начин на који се ми родитељи боримо", додаје Тамара Ристић, из Ниша.

Вера у излечење умножава се како се повећава подршка у друштву, сведоче Тамара, Драгана, Вуканови родитељи. Породица Стоиљковић има поруку, али и шеснаестомесечни Вукан: "Желели бисмо да вам овим путем честитамо предстојеће новогодишње и Божићне празнике, да их проведете у весељу, желимо вам здравље на првом месту, срећу и љубав наравно. Велики поздрав".