Светски дан ромског језика: У 60 школа ромски језик као изборни предмет учи 3000 ученика

На часовима Ромског језика са елементима националне културуе у Основној школи "Јован Цвијић" у Костолцу влада усхићење, жеља за знањем и добро расположење у свих седам одељења.

"Највише волим када наставник ромског напише на табли нешто на српском, а ми треба да напишемо то на ромском", каже Арсен Рамадани, ученик трећег разреда.

На питање да ли воли да прича на ромском, Садбера Хамдији, ученица трећег разреда одговара: „Да. Зато што више запамтим."

"Причам са другарима и дружим се”, додаје Семира Амјовић, ученица трећег разреда.

Сабедин Љутевци, ученик трећег разреда каже да скоро сви његови другари знају ромски језик. Кад се друже причају на ромском, додаје.

Ромски језик преношен је усменим путем хиљадама година, има пуно дијалеката. Зато је важно да нове генерације уче свој језик и у школама, јер је прошао процес нормализације, кодификације и стандардизације. Након израде плана и програма, први часови покренути су у Војводини 2016. Године. Србија је међу првима објавила уџбенике од првог до шестог разреда. Данас овај изборни предмет похађа 3000 ученика у 60 школа, којима предаје 70 наставника.

"Свакако је допринело пре свега стабилизацији стања да се и на ромском говори у школи. Та једна психолошка предност се даје деци да су они равноправни. Ми са овим предметом више идемо на то да се деца укључе да су део заједнице, да их схватају људи, не да их приморавамо за оцену. Интересантно је да деца показују веће интересовање него родитељи. Родитељи се од тога плаше јер су притиснути стереотипом о Ромима", истиче Љуан Коко, наставник ромског језика и председник Удружења "Церес".

Најбољи резултати су на југу земље, а дугорочне наде полажу да ће на тај начин смањити угроженост идентитета, идентификације, обичаја и културе Рома.

Љуан Коко, наставник ромског језика и председник Удружења "Церес" наставља: "Дали смо много стипендија ученицима, студентима. Они се пријаве да су Роми, кад заврше, онда више нису Роми. Мораћемо да успоставимо систем, да могу да добију стипендије и да имају афирмативне мере само деца која се изјасне за време школовања да уче ромски језик, јер онда знамо да помажемо ромској заједници. Нама се дешава нажалост да успешна деца Роми, не желе да се изјасне као Роми. И ми увек анализирамо само ону децу која су остала на другој страни, а све оно добро је ван тога, тако да нам се чини да ништа не напредујемо".

Подршку је дало и Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог на централној манифестацији обележавања Међународног дана ромског језика у Крагујевцу.

"Да охрабримо припаднике ромске заједнице, која је трећа по бројности у републици Србији да се користе својим језиком, да улажу напоре да чувају језик, да граде инфраструктуру мањинску када је у питању очување и развој језика кроз систем образовања, кроз неговање културе, систем информисања и наравно када је у питању службена употреба језика и писма“, истиче Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Да се деца ромске националности у школама осећају све пријатније потврђује и све већи број ученика у средњим школама и на факултетима.