Када завеје до села на Бесној Кобили код Врања стижу ватрогасци-спасиоци

Иако без дужих снежних падавина овог децембра на Бесној Кобили, дочекала нас је права планинска зима на готово 2000 метара надморске висине. На обронцима ове планине живи неколико стотина људи.

Помоћ мештанима у удаљеним планинским селима и разуђеним махалама, током зиме, у зимским условима и када падне снег, пружају и доносе ватрогасци спасиоци. На специјализованим возилима могу да дођу и до најзабаченијих кућа.

Екипе из Врања и Лесковца иду заједно на терен, уколико је захтевније подручје или сложенији задатак.

"Наше интервенције су негде увек изнад 1000 метара надморске висине, и у неким временским условима који нам следе буде негде и до метар и по снежног покривача, тако да у одређеним ситуацијама је немогуће да се дође до одређених мештана ако немате санке и екипе које су оспособљене да то раде", каже Ведран Ташковић, начелник Одељења за ванредне ситуације у Врању.

"У ранијем периоду када нисмо имали адекватну опрему сам транспорт лица која смо спашавали и евакуисали био је отежан, у овом случају и добијањем опреме, сам наш посао је доста олакшан, а продуктивност и број спашених лица је већи", наводи Ненад Симић, командант Ватрогасно-спасилачког батаљона Лесковац.

Квадовима или моторним санкама превозе мештане до најближе здравствене установе или мобилне медицинске екипе, достављају лекове и намирнице у ванредним ситуацијама.

"Људи који очекују помоћ и да ће неко да им дође, да им донесе то, они су онда превише срећни, задовољни јер је дошао човек који ће да има помогне и да им колико-толико достави храну, да их превезе до санитета Хитне помоћи, да буду збринути у Дому здравља, баш су пресрећни. Просто виде спасиоца у нама", каже Дејан Маринковић, ватрогасац-спасилац.

До домаћинства породице Цветковић у Горњој махали, води кривудав пут са успонима и неравнинама.

Седмочлана породица Цветковић је једна од ретких која је овде током целе године.

"Чист је ваздух овдека, вода, све. Уживам кад сам овде, воду да попијеш и све то јер је чисто. - А кад је баш права зима и кад се не виде путеви ни стазе? Па добро, ми смо одавде, ми не можемо да погрешимо, знамо стазу иако се не види. Моторне санке користимо кад већ не може лада нива да иде, да превеземо унучики у школу. -Овако их сваког дана возите? - Да, сваки дан. И у вртић кад су ишле, све", каже Драган Цветковић, из Горње махале.

Поред Криве Феје која је највеће село на обронцима Бесне Кобиле, ту су још Мусуљ, Плоча, Црни Врх. Када путеве и стазе завеје снег, све је једно велико пространство, а ватрогасцима у оријентацији помажу мештани.

"Без њих ми смо у немогућности да нађемо неки објекат или неку кућу на оваквим теренима, у неким временским условима који су далеко, далеко тежи од ових сада", каже Ведран Ташковић, начелник Одељења за ванредне ситуације у Врању.

У току зимског периода ватрогасци-спасиоци имају и до 100 интервенција у брдско-планинским пределима Пчињског округа. Увек су срдачно дочекани, као сада у топлом дому породице Цветковић.