Ткаље из Бадовинаца урадиле прву реплику мачванског ћилима

Разбој, вуна и веште руке. Споменка Илијашевић из Бадовинаца за 60 година, исткала је више од 80 ћилима. Прву реплику мачванског, радила је око месец дана. Скицу већ зна напамет.

"Радила сам га месец дана, и дан и ноћ. Страшно је захтеван, и јако је квалитетан. Најглавније је што је квалитетно урађено, што је то сложено, ово као да није ткано, као да је труковано, видите да ту нема рупица'', истиче Споменка Илијашевић из Бадовинаца.

Осим за девојчку спрему, ћилим се некада користио у готово свим приликама. Мачвански одликују веселе боје. Направљен је из два дела, и дуг је око два метра.

"Што се тиче мустре, било је, да тако кажемо, мало проблема, због тога што је овај ћилим вероватно радила нека ткаља која је била почетница, или можда девојка као мираз за своју спрему. Јер је невешто израђен. Рађен је техником клечања, али се у том клечању види и доста недостатака у самој техници израде, нису баш добро били склопљени одређени орнаменти у једну целину, чилим је састављен из две поле, и има ресе на крају које су баш дотрајале'', наводи Александра Јовановић, етнолог у шабачком Народном музеју.

Искусних ткаља у Мачви је мало, а готово да нема младих који знају да раде на разбоју. Кроз овај пројекат, Градска организација инвалида рада планира оживљавање старог заната.

"Циљ је да ћилимарство развијемо у тој мери, да му вратимо некадашњи сјај, и та љубав дивних ткаља које су то изнедриле са пуно љубави, неке туге, али за девојачку спрему. Ово су ћилими који ће бити увод у Центар за ћилимарство'', каже Мирослава Савковић, председница Градске организације инвалида рада Града Шапца.

За израду мачванског ћилима потребно је око три килограма вуне. Уз подршку Града и Министраства за културу и информисање, биће исткане две реплике.