Флексибилно радно време, рад од куће, слободни дани - које све услове траже радници

Истраживање Инфостуда показује да скоро 20 одсто радника може у одређеној мери да ради од куће, а за скоро половину рад од куће није примењив. За 26 одсто рад од куће није дозвољен.

Једно од питања учесницима истраживања било је и – да ли бисте пристали на мања примања, само да можете да радите од куће.

За мању плату би пристало да настави рад од куће 23 одсто. Тридесет одсто би пристало на мању плату само да им неко да прилику да раде од куће.

Осам одсто је спремно да тражи нови посао ако им компанија укине рад од куће.

Шта кажу радници, а шта запослени 

Даринка Милићевић ради у фирми у којој може oсам дана месечно да ради од куће, под условом да ти дани нису спојени.

"Kада радим од куће не морам да се спремам, могу мало дуже да одспавам ујутру и не трошим времена на саобраћај и на гужве које су свакодневне. Што се тиче недостатака - негде за одређене ствари ипак и даље тај физички контакт и комуникација су битни и брже се дође до решења на састанцима, него онлајн, колико год и тај онлајн има својих предности", каже Милићевићева.

Већина фирми дозвољава запосленима да раде од куће како би уштедели новац на изнајмљивању пословног простора, плаћању струје и хране за раднике. Још једна погодност је да запослени може радити са другог краја света. Ипак, неки инсистирају на доласцима у канцеларију.

"Ту су различити тимови који раде на пројектима, корисно је за њих да се некада окупе и виде стање на пројекту и продискутују", каже ИТ стручњак за информациону безбедност Лука Милинковић.

Док с једне стране више од половине запослених већ приликом разговора за посао тражи да ради од куће, с друге стране, више од 70 одсто послодаваца у свету планира да наредне године укине рад на даљину јер све мање могу да контролишу запослене, преноси Форбс.

Један од разлога због којег послодавци не дају запосленима да раде од куће је страх да ће им подаци бити угрожени. По Закону о раду у Србији постоји појам рад ван просторија послодавца, али није прецизно дефинисан, кажу у Привредној комори Србије.

"То је потребно решавати Уговором о раду између послодавца и самог запосленог. Није прецизирано на који начин се обезбеђују средства за тај рад. Није прецизирано на који начин се троше средства за тај рад - ви трошите неку струју, неку енергију", каже Бојан Станић из Привредне коморе Србије.

У српској привреди нема много простора за рад од куће, кажу у ПКС-у. Од три милиона запослених, на даљину ради око 100.000 људи.

Флексибилност на цени

Објављен је још један део истраживања под називом "Шта то ради запослени – шта је све важно запосленима у Србији?"

Истраживање показује да запослени највише цене када од послодаваца добију већу флексибилност у раду. На питање које су им бенефиције најважније, више од трећине је рекло да је то флексибилно радно време, док се више од трећине определило за четвородневну радну недељу.

За могућност рада од куће определио се 31 одсто испитаника, а за додатне слободне дане 29 одсто њих.

Некима је важно да имају обезбеђен ручак на послу, осигурање, добровољни пензијски фонд и организован тим билдинг. Од значаја су им и психолошка подршка и могућност добијања бескаматних кредита.

Баланс између приватног и пословног живота

Милош Турински из платформе за запошљавање Инфостуд каже да су најтраженији флексибилни модели, како би запослени могли боље да балансирају између приватног и пословног живота и како би могли да очувају своје ментално здравље.

Представник Уније послодаваца Небојша Атанацковић каже да послодавци имају проблем да дођу до квалификованих радника. Напомиње да са послодавцима на Западу не можемо да се меримо јер они увек нуде боље услове.

У ИТ сектору се увидело, напоменуо је Турински, шта највише одговара радницима и због дефицита радне снаге постигло се да радници имају бенефиције.

Атанацковић каже да ће се на крају послодавци прилагодити ономе што тражи млада радна снага. Или ће да се прилагоде условима које тражи тржиште рада или их неће бити, закључио је Атанацковић.