Век од почетка колонизације панонских крајева – "живи штит" и награда за добровољце

Колонизација и аграрна реформа након Првог светског рата требало је да означе раскид са феудалним поретком на територијама којима је владала Аустроугарска. Поделом земље тај циљ је само делимично остварен.

"Велепоседници су задржали отприлике 50 посто земљишта, а 50 посто је ушло у Аграрни фонд и раздељено је не само колонистима него и месним аграрним интересентима, значи Србима староседеоцима и другим Словенима", подсећа Милан Мицић, историчар.

Насељавањем "северних крајева" – Баната, Бачке, Срема, Барање и Славоније тадашња држава је створила 200 нових насеља са око 100.000 становника.

"У тој новој средини помоћ су имали пре свега од оптаната, српског становништва из Мађарске које је било на неки начин предусретљивије према становништву колонизованом из динарских крајева, управо због тога што су се и они нашли у новом завичају без везе са матичним областима", истиче Богдан Шекарић, етнолог.

Велики колонизациони талас трајао је од 1921. до 1923. године. Колонизација је била важна и за одбрамбене циљеве државе.

"Та насеља су углавном грађена уз саму границу, били су нека врста 'живог зида' према новонасталим државама Мађарској и Румунији. Тако да насеља су служила у исто време као награда за добровољце, а и као живи штит против непријатељског дејства", каже историчар Димитрије Михаиловић.

Поводом стогодишњице почетка колонизације у Народном музеју у Зрењанину представљена је књига Милана Мицића "Колонистичка насеља Банат, Срем и Бачка", где се описује двадесет села насталих до 1941. године.