Сеоски туризам у селу Срндаље

Столетна воденица на бистрој Срндаљској реци одувек је била симбол живота у селу које је ренесансу доживело њеном обновом.

Уступивши је Специјалној болници, која је пре девет година претворила у Етно ресторан за бањске госте, начињен је први корак ка развоју туризма.

"Намера је била да заживимо, да нам село не замре као што је, нажалост, већина случајева код нас у Србији. У селу које тренутно има 13 кућа имамо двадесетак деце. Имамо и  два предузетника, али је од тога битније да су углавном сви у селу запослени захваљујући сарадњи са Рибарском Бањом. Ја сам генерално задовољан, јер ће ми деца остати овде. Ћерка завршава средњу туристичку, а син учи за конобара. Туризам је нама породични посао. Регистровао сам фирму, отац и ја превозимо туристе, а у објекту који смо саградили остали чланови породице  дочекују госте. Имамо десет лежајева у пет соба, пространу терасу која нам је лети као ресторанска башта, отворени базен. Али још увек није све завршено. У плану нам је да у приземљу направимо
већу кухињу, камин салу за дружење током зиме и вински подрум. Поред нас за прихват гостију определио се и комшија Срђан Ивановић који је за смештај адаптирао породичну кућу из 1873. године", каже Влада Живковић из Срндаља.

За возић "Труцко", трактор са вагонима, којим Влада колским путем, кроз шуму и ливаде вози туристе од села до бање, током викенда предаха нема. Гости радо долазе на порцију пастрмке, погачу у црепуљи, купус у грнету, телетину и јагњетину испод сача.

"Највише се тражи млада јагњетина. Да би била како треба потребна је земљана посуда, тиха ватра, 3-4 сата припреме, и то је то!", каже Зоран Станојловић кувар у Етно воденици Срндаље.

Од шумских плодова, преко сокова, слатка, џемова до вунених рукотворина, на импровизованим тезгама у селу свега има.

"Ја сам прва почела то да радим, пре осам година и пуно ми значи. Гости дођу, купе, заради се. Близу нам је. Преко зиме кад немам други посао штрикам, и све се то прода до краја сезоне. Не може од тога да се живи целе године, али за та 3-4 месеца, током лета, заради се скромна платица", каже Снежана Стојановић из Срндаља.

Поред гурманлука и љубазних домаћина, жубор планинске реке и ваздух који мирише, на одмор овде доводе многе домаће и све чешће стране госте. Највише их је из Београда и Новог Сада, али и из Словеније и далеке Аустралије. То што интернета и сигнала мобилне телефоније нема већина не сматра недостатком. Домаћини кажу да ретко ко пожели и ТВ програм да гледа. Посетиоцима из урбаних средина мир и тишина највише недостају. А тога је овде у изобиљу.

"Долазимо из Велења. Овде смо по други пут. Јако нам се допало, јер је место као створено за смирење пренапрегнутих нерава. Са друге стране захваљујући срдачним домаћинима осећамо се као код своје куће и сигурни смо да ћемо се вратити чим се укаже прилика за то", каже Глиша Ниносављевић.

"Ваздух је диван. Температура пријатна, чак је и хладно. А природа ме подсећа на Словенију, по лепоти и чистоћи.То треба чувати", каже Антонија Ниносављевић.

Уз воденицу својеврсну сеоску атракцију представљају мрестилиште и два рибњака који годишње произведу 20 тона рибе. Тражећи идеално место на коме би започео узгој калифорнијеске пастрмке, Крушевљанин Југослав Стевановић дошао је у Срндаље. На брзацима бистре планинске реке, крај комшије Саше који се овим послом одавно бави, започео је примарну производњу, од икре до пастрмке.

"Ја се овде осећам као да сам домаћи. Људи су дивни, срдачни и неискварени. Пружили су ми здушну подршку када сам почињао посао.Занимљиво је да сам својевремено имао одређене здравствене проблеме, али сам захваљујући овој нетакнутој природи то санирао, тако да сам ја врло зарадио овде, кроз здравље, све и да не направим неки капитал", каже Југослав Стевановић из Крушевца.

Сложни и марљиви мештани планирају и изградњу игралишта, зоо врта и додатних смештајних капацитета, како би се задржали млади и привукли туристи. Сами би, кажу, направили и два километра недостајућег асфалта до града, који им је највећа препрека, када би им држава вратила земљу и шуму одузете после Другог светског рата, на које село има тапију још с почетка прошлог века.

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707