Школска котларница од старих ђачких дневника

На зиду некадашње котларнице, Никола Максимовић, пронашао је дневник у којем су оцене закључене пре 34 године. Међу четрдесетак тадашњих осмака је и име његовог оца.

"Тата ми каже да је у школи био добар ђак, а сада могу то и да проверим", каже Никола Максимовић, ученик.

Нова просторија је за многе и школски музеј. Претходних година, школа је променила име, а дневници боју.

"Оно што ме је изненадило, а нисам знао јесте да су Дневници пре били зелене боје. Долазим овде два пута недељно да играм шах, дружим се са друговима. Свиђа ми се простор и овде много волим да долазим", кажу ученици.

Да би неискоришћени простор претворио у кутак за одмор, домару школе било је потребно пет дана.

"У ову просторију је стало 627 дневника од 1961-2005, пошто се дневници чувају десет година онда се фактички бацају", кажу Драган Манојловић, домар.

У школи остају матичне књиге са закљученим оценама. Дневници углавном скупљају прашину или се односе на депонију. За њихов транспорт и адаптацију котларнице био је неопходан новац. Уз мало маште и труда, без трошкова, дневници су на плафону и зидовима добили своје место, а школа "Николај Велимировић" оригиналну просторију.

"Маштовитост, предузимљивост почев од домара, колега, ученика, довела је до тога да се један простор који је био неупотребљив доведе до тога да сада пријатне тренутке проводе овде и ученици и запослени", каже Весна Живановић, директорка школе "Николај Велимировић".

Крајем 80-тих и почетком 90-тих година, одељења у овој школи имала су више од 40 ученика. Ђака је сада мање, али награде не изостају. За неку нову књигу успомена, ове године, странице су исписали и учесници Малих олимпијских игара и Републичких такмичења.

rts.sabac@rts.rs
+381 15 353 269