"Дрво живота" на средњошколски начин

За само седам дана, Радован је написао своју прву драму. Преплео је животе 36 ликова, а почео  је дијалогом између Бога и човека.

Душана је познавао само из школских ходника, а онда му је дао текст, и предложио да зајдено раде ову представу у којој се смењује 18 животних прича: од комичних, преко филозовских, до страшних и оних на рубу морбидног.

"Али све имају једну исту поуку, да се на крају гледалац окреће, ка животу, ка неком оптимизму, да је живот уствари дрво које садимо и које треба да нам да плодове, да је живот оно што ћемо ми од њега направити", каже Радован Јовичић.

Представа је припремљена за четири месеца, а улоге су поделили према афинитетима, јер ови млади, можда будући глумци, своје узоре траже у делима Достојевског, Хесеа, Гетеа, Селимовића и Андрића. За сценографију, било је довољно тек неколико столица, један сто и решетка.

"Сигмунд Фројд ми је омиљена улога.. најлакше ми припадају ти старији ликови, некако сам још од малена волео да играм старије, имитирао сам их и онда смо некако то најлакше ускладили", каже Душан Стефановић.

У овој представи један од ликова је и Марија Џамбас која наступа у Естрадијануму.

Аплауз је најбољи одговор Ужичке публике, којим  је наградила своје најмлађе драматурге и извођаче. Симболично названа: "Дрво живота", овапредстава има и своју песму, у којој се бистар мозак и лудо срце доводе у равнотежу.

"Да цитирам Андрића: "Ако дјело не служи човјеку и човјечности, онда не служи ничему..", каже Радован.

"Дрво моје, дрво моје, с љубављу те ја посадих, ти ми реци плодом својим дал' добро урадих", каже Душан.

А они не би били тако посебни да нису и у завршном чину те вечери, гледаоцима поклонили саднице Пауловније, брзорастућег дрвета. Те саднице, симбол су представе и судбине какву јој желе.

rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552