Читај ми!

Цветни бизнис

Последњих година у општини Опово све више је људи који се баве производњом резаног и саксијског цвећа. У Сефкерину се њих 30 бави узгајањем кала, а у Опову Зоран Рајн је најстарији произвођач зумбула, лала у мушкатли. Осми март за све њих је посебан дан и зато се ужурбано спремају за наредну недељу.

Зоран Рајн је још пре 19 година из Америке донео прве луковице зумбула и лала и до данас је успео да изгради три пластеника у којима има 30 хиљада луковица овог цвећа, али ту су и мушкатле, бегоније и  петуније.

Иако каже да је ово изузетно напоран посао, ништа му није тешко, јер ужива у разнобојним цветовима и различитим мирисима.

"Ако вам кажем да у пољопривреди постоје два рударска посла и да су то пчеларство и цвећарство, онда сам вам све рекао. Овај посао тражи комплетног човека сваког дана и велико ангажовање. Цвеће мора да се воли и ако неко  почне овим да се бави искључиво због новца боље да и не почиње. Ово мора прво да се воли, а корист дође касније", каже Зоран Рајн.

Осми март је посебан дан за цвећаре и зато Зоран сад има највише посла, јер за познате купце на цевтној пијаци у Крњачи мора да обезбеди довољне количине цвећа.

"Ко не ради осмомартовски програм много греши, јер тог дана наплатимо наредну сезону и веома је важно да се припреми квалитетно цвеће", каже Рајн.

У општини Опово желе да унапреде хортикултуру, јер су им тржишта великих градова попут Београда, Панчева и Новог Сада близу.

Милован Миланков, стручни сарадник за пољопривреду у овој општини најављује и неке промене.

"У Сефкерину имамо удружење које се озбиљно бави проиводњом кала и размишља се и о производњи за извоз. Ми као локална самоуправа ћемо формирати фонд за развој пољопривреде који ће обухватити и произвођаче цвећа који немају никакве субвенције од државе", каже Миланков.

Општина Опово организовала је цвећарима прошлог месеца пут у Холандију, где су се произвођачи упознали и са берзом, где се за неколико сати прода око 20 милиона цветова, што не треба да чуди, јер хортикултура у земљи лала учествује са чак 40 одсто у укупној пољопривредној производњи.

rts.pancevo@rts.rs
+381 13 342 555

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 20. октобар 2024.
12° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи