Римски градски центар у Скеланима

Након вишемесецног истраживања пред посетиоцима су обриси дела раскошне палате, са подним грејањем, трослојним зидним сликарством.

Све то, као и излизани камени прагови, указује на то да се у њој живело дуго, највероватније од другог до четвртог века, а најзначајнији украс виле, на истражених 900 квадрата су подни мозаици које су, по свему судећи, радили највештији мајстори с почетка миленијума.

"Шаре су врло сложене", истиче мр Милица Котур, из Завода за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, "од Гордијевог чвора, преко плетеница, преплетаја, до геометријских фигура, што говори о томе да је наручилац био веома богат, чим је могао да доведе најбоље мајсторе тог доба."

И мада су пронађени делови мозаика били у изузетно лошем стању, оштром конзерваторском оку није промакао лик Горгоне.

"Склопили смо пола лика једне прелепе Горгоне, врхунског рада првенствено мозаичног", каже Драган Томановић, из Народног музеја Ужице. "Горгона нам говори да је на овом простору био објекат од изузетног значаја. Код нас је познато да се њен лик појавио у Медијани, Царичином граду, али ова Горгона је уметнички много квалитетнија и лепше урађена."

За трагове Римљана у Скеланима који су искоришћавали оближње руднике, знало се захваљујући истраживању аустријског археолога Карла Паца, крајем деветнаестог века, али више од осамдесет тада пронађених римских споменика прекривено је високим наносом шљунка и речног муља у великој поплави Дрине коју је описао и Иво Андрић у роману "На Дрини ћуприја".

Једанаест деценија касније, најпре 2008, па овог лета, настављена су истраживања. Пронађени камени споменици смештени су у школу у Црвици, радови на локалитету Задружни дом наставиће се наредне године, а касније и на још два локалитета у Скеланима.

Свјетлана Марковић, директорка Археолошког музеја "Римски муниципијум" у Скеланима, сматра, а то тврде и археолози, да је ископавање на тим локалитетима можда мање захтевније и да ће бити много мање средстава да би се прије дошло до налаза.

Локалитет у Скеланима део је једног од већих градова на римском путу Виа Дрина у коме је, како се претпоставља тада живело око 40.000 људи. Данас на том подручју има око две хиљаде житеља. Римски муниципијум као баштина Европе, могао би бити нови стимуланс за развој овог краја.

rts.uzice@rts.rs