Од Забрежја до Бајине Баште

Иако и сами погођени поплавама, клизиштима и одронима, Бајинобаштани су пружили уточиште и пронашли смештај за 31 житеља Обреновца. У дом Николића стигла је седмочалана породице рођака и пријатеља евакуисаних из Забрежја једног од поплавама најугроженијих села код Обреновца.

После вишедневне агоније кроз коју су прошли не желевши да напусте дом, најзад су на окупу, у друштву родбине и пријатеља , у дому Николића , у коме се и сећање на страшну ноћ лакше подноси и прича о њој.

"Ту ноћ, са петка на суботу, само чујеш бум, бум, вода улази доле, замрзивачи, фрижидери, телевизири пливају, то само удара у плафон доле, као аветињски град је било", каже Сретен Трифуновић из Забрежја.

"Кад сам пошла на спрат, зграбила сам један хлеб и флашу воде. Није било повратка доле, већ је била вода два метра. Кад бих пошла доле муж није дао.Тај хлеб и воду делили смо наске двоје и јос троје комсија-два дана хлеб и флашу воде", каже Божана Трифуновић из Забрежја.

Неизвесност и страх, без воде, хране, струје и телефона, окончао је син са којим су се, после вишечасовног убеђивања, прикључили остатку породице у приватном центру у Београду.

"Када су били сви на окупу, чули смо се и ја сам кренуо по њих, ја и зет покупили смо се и отишли", каже Ђорђе Николић из Бајине Баште.

Бежећи од воде, кажу, сустигли су их одрони и клизишта.

"Ми смо видели да је ту пут однет са стране, куће неке је однело брдо, што је представљало додатни страх и што нисам могла да верујем да нигде нисмо сигурни", каже Марија Вићентић из Забрежја.

"Једва смо се провлачили, кад смо досли довде, мислили смо да не можемо проћи, река Рогачица је толико надошла и однела пут, медјутим пред нама су све насипали шутом", каже Сретен.

И сада, када се вода полако повлачи, са неверицом и страхом размишљају о повратку у дом.

"Не могу да схватим да се за једна дан и ноћ изгуби све што си гучио, трчо и радио 40 година", додаје Сретен.

Ипак, ружне слике, сећања и сузе, у ишчекивању позива за повратак, на тренутак потисне, радост новог живота и осмех унука, посебно, најмлађег, четворомесечног Деспот Стефана Трифуновића, који безбрижно чека свој тренутак у дединим рукама и крилу.

rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.