Дани Степе Степановића

Степан Степа Степановић својим војним достигнућима задужио је читав српски народ, и Чачане, у чијем граду је провео последње дане свог живота. Поштоваоци његовог лика и дела положили су, у петак, венац и цвеће на споменик војводи у центру Чачка.

Степа Степановић рођен је у Кумодражу крај Београда, учествовао је у свим ослободилачким ратовима које је Србија водила од 1876. до 1918. године. Због својих способности стално је напредовао у служби, а у два наврата је био и министар војни.

У Првом балканском рату, након победа над Турцима на српским фронтовима, помогао је Бугарима у опсади Једрена, а сабља турског команданта града, Шукри паше, предата Степи, чува се у Народном музеју у Чачку.

У Великом рату командовао је Другом српском армијом и извојевао величанствену победу на Церу августа 1914. године, и тако централним силама нанео први пораз у овом сукобу. Тај подухват донео му је чин војводе, а касније је учествовао у Колубарској бици, повлачењу преко Албаније и пробоју Солунског фронта.

Његова армија ослободила је Сарајево новембра 1918. године. У граду му је приређен величанствен дочек, а за боравак му је одређен дворац турских везира и аустроугарских гувернера, што је он одбио, и за себе одабрао просторије у помоћној згради.

Степи Степановићу додељено је звање почасног грађанина највећег града Босне и Херцеговине, а депутати Сарајева признање су му уручили у Чачку.

Након пензионисања, преселио се у Чачак, где је, на почетку улице данас назване по њему, његов таст имао кућу. Остао је упамћен по скромности, која га је красила и за време активне службе, и био је веома омиљен код својих суграђана.