Брига о птицама

Краљевачки љубитељи природе окупљени у краљевско академском природњачком друштву "Балкан'' и "Еко пангеа'', ових дана су обилазили градске паркове и обалу Ибра, како би оставили храну за птице, јер ниске температуре и ветар не погодују птицама које зиму проводе у овим крајевима.

Истовремено, они помажу и повређеним птицама, дајући тако свој допринос очувању и заштити природне средине.

Љубав према птицама јача је од јаког ветра и ниских температуре. Млади љубитељи природе свакодневно обилазе станишта птица и остављају им храну које услед недостатка инсеката, замрзнутог тла и снежног покривача нема довољно.

Средњошколци који су активни чланови ових удружења сматрају да дају најбољи пример грађанима како да помогну птицама и другим животињама у овим хладним данима. Мишљења су да је неопходно да привате одговорност за очувења природе, и да они не само да су активни у овим друштвима, већ и код својих кућа када су слободни праве хранилице и помажу птицама.

При том је најважније одабрати одговарајућу храну за птице.

Милена Љубичић, члан КАПД "Балкан" каже да птице треба хранити зрнастом храном и то непрерађеном, кукурузом, пшеницом и осталим зрневљем без уља и без соли.

"Птице не треба хранити хлебом, јер садржи квасац који код њих изазива надимање, и зато што се хлеб убуђа и може да изазове низ проблема у респираторном систему", додаје Милена Љубичић.

Осим постављања хранилица и кучића за птице, а с циљем да им се омогући да лакше поднесу зимски период, редовно се прати и бројност птица на овом  подручју. Несавесним односом према природи, на неким подручјима готово и да нема одређених врста птица.

"Животна средина је деградирана, велики је ловни притисак, птице су веома уплашене, а експлоатација природних ресурса огромна, сеча фрагмената шума који су уз реку и значајни су за те екосистеме,узрок су нестанка многих врста", каже Александар Васиљевић из КАПД "Балкан".

Он додаје да на појединим деловима дуж тока Западне Мораве има превишше копова песка, и  зато на неким подручјима дуж водених токова уопште више нема патака, које су овде биле раније присутне.

"Највише је корморана, а све ово су резултати испитивања на подручју Гружанског језера, језера Бубањ и Шумаричког језера, при чему је општи утисак да је угрожен опстанак птица водених  токова у овом делу земље", каже Александар Васиљевић.

Велики проблем у очувању природне равнотеже представља тровање птица. Захваљујући сарадњи Завода за заштиту природе Србије и Ветеринарско специјалистичког Института из Краљева, недавно је излечен један мишар, законом заштићена врста.

"Након прегледа је установљено да је мишар био отрован, а тровање је један од највећих проблема у очувању ретких и заштићених врста птица", каже Милош Радаковић, стручни сарадник орнитолог Завода за заштиту природе Србије.

Он додаје  да се тровањем птица нарушава природна равнотежа у екосистему, јер управо мишари  регулишу бројност штетних глодара који праве штете у пољопривреди, као и да је сарадњом надлежних институција, овај излечени мишар враћен у природу.

Помоћ птицама да презиме на својим стаништима, али и излечење повређених само је део  активности ових младих љубитеља природе. Са првим пролећним данима, активно ће учествовати у свим програмима заштите и очувања природне средине.

Иначе, Краљевско академско природњачко друштво "Балкан" успешно ради већ четири године и окупља љубитеље природе свих струка. Међу њима је доста професора, доктора наука, студената, а и велики је број средњошколаца. Однедавно сарађују и са друштвом "Еко пангеа", а све с циљем да колико могу својим радом дају допринос очувању и заштити животне средине.

rts.kraljevo@rts.rs
+381 36 333 465