Две деценије иза сцене

Аплаузи на крају представе, каже Ирена Вираг, увек су били највећа награда и радницима иза сцене, истичући тимски рад технике, костимографа, сценографа и глумаца.

"Било ми је лепо. Јесте да је често било повуци-потегни, али најбитније је то да смо увек све послове завршавали на време", додаје Ирена.

Растанак са свестраном и омиљеном Инциком најтеже је пао глумцима.

Драган Остојић, глумац и редитељ каже да је она била добри дух позоришта и да им је била као друга мама.

"Кад год смо ишли на неко гостовање, Инцика је носила лекове и храну и увек смо јој се могли обратити за помоћ. Добро је познавала све тајне позоришта, а посебно је знала радити са костимима, па су многи костимографи доста тога научили од ње", наглашава Остојић.

Уз вољену гардероберку везане су бројне анегдоте. Најчешће се препричава она из времена бомбардовања 1999. године. Гледаоцима, којих је било само пет,  требало је саопштити да је представа "Родољупци" отказана.

Присећајући се, са смехом, тог догађаја, глумац Бранислав Кнежевић каже да је иступила Инцика и рекла: "Ја ћу. Изашла је на сцену и са мађарским акцентом обратила се гледаоцима: Поштовани публикуме, представа неће бити, ви сте дошли, ми смо дошли, али вас је мало, а струја је драгоцењена да би трошили на вас".

"Онда је Инцика ушла у гардеробу и тадашњем управнику, који је био шокиран њеним иступом, рекла у мушком роду: Управниче, ја сам казао и употребио сам сав свој граматика", присећа се  Кнежевић.

Популарна Инцика је отишла, али је обећала да неће искључити шиваћу машину и да ће доћи да помогне кад год је позову. Врата Народног позоришта у Кикинди увек ће јој, кажу, бити отворена.

rts.kikinda@rts.rs
+381 230 439 745