Марине златне руке

Свако ко је имао прилику да види ручне радове Маре Јаблановић рећи ће да ова вредна и надарена Жичанка има златне руке за вез, штрикање, плетење, ткање. Кажу и да рукама може да створи све што очима види.

"Од седме године почела сам да плетем и везем уз мајку која ме је свему научила", присећа се Мара. "Љубав према традицији и свему по чему је српски народ препознатљив била ми је подстицај да учим, овладам занатом и сачувам од заборава све наше што је вредно."

У кући је било десеторо деце, петоро браће и пет сестара, и сви су једни другима били узор у свему, у раду, пошењу, братској и родитељској љубави посебно, прича Мара Јаблановић:

"Неговали смо старе обичаје, волели народну ношњу, песму и игру. Отуда и моја посвећеност ручном раду и мотивима карактеристичним за Жичу и Србију."

Њена сестра Станка са задовољством прича о Марином умећу, племенитом односу према породици, несебичном труду да своје умеће пренесе на друге.

Кућу наслеђену од брата Мара је претворила у праву ризницу вредних ручних радова, али и учионицу где сви заинтересовани могу да науче тајне њеног умећа.

Драгица Зупањац прича да је доста тога знала још док је живела у ушћанском селу Гокчаници, али да је након удаје у Жичу, од сусетке Маре Јаблановић научила да одлично везе и плете.

Преме најмлађима, Мара има највише стрпљења и љубави, јер жели да иза ње остану праве наследнице у послу који јој много значи у животу Ања Илић и Марина Марковић за своју учитељицу имају само речи хвале.

Ова 75-годишња Жичанка још се није уморила и с много елана и даље ради јер, као каже, њене руке доконе не могу.

rts.kraljevo@rts.rs
+381 36 233 463