Мржња са зидова

Истраживања тимова Канцеларије за људска и мањинска права и Канцеларије поверенице за заштиту равноправности показују да трећина графита са елементима говора мржње позива на одузимање нечијег живота. Овај пројекат који се бави спровођењем антидискриминационе политике рађен је под окриљем Европске уније.

Најчешће жртве говора мржње на зидовима су припадницима ЛГБТ популације и националне мањине.

Карактеристика им је да су дуготрајни, да су на јавном месту и да смо их прихватили као део урбане културе, па их и не примећујемо. Графити различите садржине прекривају фасаде, а грађани их деле на ружне и лепе.

Графита с порукама мржње све је више. Студија о графитима у центру Новог Сада открила је 224 графита са таквим порукама, а чак 56 одсто изражавају мржњу према припадницима ЛГБТ популације. Остале поруке мржње упућене су припадницима националних заједница, најчешће Ромима - у 63 одсто случајева. 

"Испада да је нормално некога мрзети, да није пожељан, да треба да се плаши за своју безбедност", каже др Зорица Мршевић са Института друштвених наука из Београда.
"То је доста лоше, и због тога смо одлучили да направимо активности којима ћемо прекинути тај круг навике."

Канцеларија за људска и мањинска права и поверенице за заштиту равноправности у пројекту под окриљем Европске уније истраживали су појаву графита мржње у Србији. Предложиће се мере за превенцију најпре у 11 општина, а прва од њих је Житиште.

"Све оно што нам се дешавало, затим економска ситуација у којој се налазимо доводи до тога да имамо мање толеранције према различитости", истиче Гојко Пантовић из Канцеларије за људска и мањинска права.

Полицији у Зрењанину је током прошле године пријављен 31 случај исписивања графита. До средине децембра ове године било је  25 пријава.

Да ли ће се графит третирати као говор мржње, зависи од квалификације тужилаштва, а ако се не покрене такав поступак ради се о оштећењу имовине.

rts.zrenajnin@rts.rs
+381 23 534 566