Словеначка "Липа" под Багдалом

Ко је први и када из Словеније дошао у Расински крај тешко је са сигурношћу рећи. У Архиву Крушевца записано стоји да је то био др Фрањо Рибникар из села Сенично у Крањској.

У Србију је дошао 1869. године и као сеоски лекар службовао је у Трстенику, Јагодини, Свилајнцу и Београду. Био је добровољац у Српско-турском рату 1877./78. године.  У Трстенику 1871. године родио му се најстарији син Владислав, родоначелник српског грађанског новинарства и оснивач "Политке",  једног од најстаријих дневних листова у Европи.

"Мало је познато да је у Крушевцу рођен, и у њему је завршио Гимназију, и Душан Жупан, новинар и директор "Тањуга",  који је као дописник извештавао из Алжира, Туниса, Марока, Вашингтона. У његовој богатој каријери остало је записано да је као амбасадор СФРЈ службовао и у Замбији", каже Зоран Манделц, секретар Удружења Словенаца "Липа" у Крушевцу.

Жупавнови су као и више хиљада других Словенаца, из родног краја 1941. године у Србију дошли бежећи од фашиста.  Само у Брусу током Другог светског рата било их је 152, међу којима и чланови чувених породица Ћирил, Космаич, Компаре и седам породица Керсникових.

"Били су смештени код породица Ваљаревић, Поповић и Голубовић, по многим селима бруске општине. Међу онима који су уточиште нашли подно Копаоника била је и Бреда Вречар, васпитач у чувеном Дечијем опоравилишту. Брус им је остао у незаборавном сећању, говорили су сви. Одатле су многи Словенци отишли у рат, у партизане. И они су се први вратили у ослобођену Словенију, у родни Марибор, Ленарт, Цеље", каже Аранђел Рака Јелачић, историчар и хроничар из Бруса.

Не заборављајући доброчинство седамдесетих година општине Ленарт и Радовљица братимиле су се са Брусом, а Жалец са Крушевцом. На иницијативу крушевачког Удружења "Липа" те су везе 2009. године обновљене, а културни и национални идентитет негује се и кроз школу словеначког
језика.

Професор др Маја Ђукановић, члан Националног савета словеначке националчне мањине каже да настоје да словеначки језик промовишу не само код припадника словеначке мањине већ и код свих других који су за њега заинтересовани.

"Имајући у виду да до скора ми нисмо били странци мало је записа о Словенцима на овим просторима нису посебно издвојено, како је то са свим другим странцима чињено. Ми тек сад, у суштини, откривамо ко су били значајни Словенци. У области музике их је било више и њихов
 утицај је значајнији него у књижевности. Посебно међу композиторима и области хорске музике. Например, Даворин Јенко који је познат као писац мелодије српске химне, Тихомир Логар, Златан Вауда и Аница Сабо, композиторка и теоретичарка музике, ванредна професорка на Факултету музичке уметности", каже она.

Она је била и један од учесника округлог стола на којем се у Крушевцу, поводом Дана реформације-дана писмености, националног празника словеначке мањине у Србији, говорило о културним везама два народа, са жељом да се учврсте и не забораве.

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707