Све би било лакше да су путеви бољи

У село Гагинце враћа се све више људи који су овде рођени, а који су у потрази за бољим животом отишли у Лесковац, Ниш, Лебане, а све би, како кажу, било лакше да су путеви бољи.

До Гагинца се стиже само теренским возилом. Захваљјући вештини и стрпљењу Миливоја Пешића вожња у његовом старом џипу је више изазов него искушење.

Некадашњи високи официр који је живео у свим крајевима бивше Југославије одлучио је да се врати у своје родно село. Овакве лепоте, како каже, нема нигде. Полако обнавља стару породичну кућу на падинама Гољака где за њега почиње нови живот.

"Моји преци су овде дошли пре неколико векова. Овде се некакао најбоље осећам и најбоље функционишем. Дивно је када овде видим младе људе зато сам ту да им пружим сваку помоћ и подршку", каже Миливоје Пешић.

Прича о Гагинцу се не разликује много од прича о планинским селима у другим деловима Србије. Старе куће, људи са својим успоменама. Баба Јелка још увек ужива гледајући ћилиме и черге које је некада ручно ткала.

"За један ћилим или чергу треба много времена добре воље и стрпљења. Ја и мој свекрва уживале смо у ткању. Али то време је прошло. Сада се остарело боле руке и не могу више да радим", каже Јелка.

Овде људе живе за унуке и децу која су се давно одселила. Лука и Павле уживају када дођу у Гагинце. Много им је лепше него у Лебану.

"Без деце је некако глуво. Ја сам најсрећнија када ми унуци дођу", каже Радослава Миленковић.

И док Павле и Лука долазе једном или два пута месечно Марко се овде родио. Његови родитељи не планирају да се селе. Наду у опстанак дају им и млади људи који су се окупили да обнове цркву.

"За сада смо овде. Бавимо се пољопривредом и надамо се да ће бити боље", каже Златибор Илић док његова супруга Драгана додаје да је овде природа изузетна, али да јој недостаје веће друштво.

Црква посвећена Светом Симеону Столпнику обнавља се на старим темељима из средњег века. Радови су почели пре три године, а мештани се надају да ће освећење бити 2014. године.

"Обнова цркве представља обнову села и духовну и материјалну. Зато смо сви на овом послу јединствени", каже Дејан Антић.

Шума у којој се налази црква богата је изворима и то лековитим. Од када су мештани почели да обнављају своју светињу број се извора се повећао.

"Некада су овде била три извора. Од када смо почели са обновом цркве појавила су се још три нова и лековита. Све ово схватамо као неку поруку да смо на добором путу", каже Миливоје Пешић.

Тако се живи у Гагинцу са страхом и надом у исто време. Седамдесетак мештана имају веру да ће бити боље.

Не траже, кажу, ничију помоћ, само подршку, а за почетак је довољно да изграде пут. Онда би, додају, повратак у Гагинце, Оруглицу, Мелово био за људе који су овде рођени реалност, а не авантура.