Никл или здравље

Упркос најавама које је предузеће "Србија никл" послало Општини, да ће 17. новембра започети са детаљним истраживањима руде никла на локалитету Руђинци - Велуће, представници тог предузећа јуче се тамо нису појавили.

Није их било ни на округлом столу који је организовала локална самоуправа, а није дошао ни Милан Бачевић, министар природних ресурса, рударства и просторног планирања у Влади Србије, чије су учешће организатори најавили.

На трибини "Здравље или никл" изнети су научно и стручни ставови и мишљење шире јавности о ефектима евентуалне експлоатације руде никла на животну средину и здравље људи, али и о законском основу да истраживања уопште започну.

Према речима академика Видојка Јовића, на том локалитету налази се руда веома ниског садржаја никла:

"Највећи део је јаловина и поставља се питање где ћемо је депоновати, с обзиром на познате карактеристике никла као велики алергеног и канцерогеног елемента."

Нема истраживања без сагласности локалне самоуправе

Завод за заштиту природе Србије својевремено је издавао услове за истражно право "Србија никла", рекла је Маја Радосављевић из Завода за заштиту природе Србије, са врло јасним условом да се без сагласности локалне самоуправе не може улазити у такве поступке.

Прошлог септембра Скупштина општине Трстеник је једногласно одбила да изда сагласност. Због тога су јуче најавили да ће против министра Бачевића поднети кривичну пријаву уколико се потврде наводи да је истражна дозвола "Србија никлу" и поред тога продужена.

"Ми дозволу нисмо видели, а ни званично саопштење иако смо га више пута тражили од ресорног министарства", рекао је Мирослав Алексић, председник Општине Трстеник. "Не може у овом тренутку, где законска регулатива јасно и недвосмислено каже да је неопходна позитивна одлука локалне самоуправе, да неко да решење без питања становника који живе на територији општине. Против министарства и надележних ћемо покренути управни спор, искористићемо све правне акте да се боримо против овог што се тренутно приипрема Трстенику."

Најаву почетка геолошких истраживања никла у Велућу, крају познатом по пољпривредној производњи, минералној води и манастирској светињи, мештани су дочекали са много бојазни.

Мирослав Живковић из Велућа сматра да, уколико би се то догодило, не би могли да продају своје производе ни да их сами користе:

"Та прашина је канцерогена и најгоре је што ће загадити и земљу и воду и ваздух који удишу наша деца. Моја породица овде живи 170 година и нисам спреман да се селим."

Нико не жели да та истраживања почну, каже Владимир Левић из Левића:

"Живимо здраво, нормално се живи од пољопривреде, нормалне воде имамо. Све ће то да се загади кад са 200 м неко копа у дубину. Морали би да нас иселе све, па где ћемо? Шта ко може да нам да. Собу. Кућицу малу? Па ја да хоћу стан ја бих ишао да живим у град и пре, не бих остао на селу."

Предраг Цураковић из Велућа каже да ће се борити за очување своје средине:

"Борићемо се. Јер овде смо све створили. Стварали су моји деда и отац и прадеда, ја сам остао на пољопривреди, тако да ћемо се борити до краја."

На подручју за које компанија "Србија никл" има право експлоатације налази се десет села у којима живи 8.000 људи.

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707