Игору помажу суседи

По шарму и енергији, Игор Пантић се не разликује много од других дечака. Окружен је љубављу родитеља и две сестре, али кад пожели да потрчи, не служе га ноге, јер од рођења пати од церебралне парализе.

Навикнут да бар седам месеци у години са мајком борави у стационарима игра се, углавном у кревету.

"Волим да се играм, носим играчке и у болницу, а најбољи другар ми је Алекса", каже Игор.

Породица Пантић живи без елементарних услова у домаћинству. Мајка Тања је незапослена, а отац Драган ради сезонске послове. Здравствени фонд плаћа смо један боравак у бањи годишње, а трошкова око лечења је, кажу, много.

"Имао је операцију на отвореном срцу, астматичар је од рођења, тако да и кад одемо у стационар на рехабилитацију не може да ради све вежбе, јер је осетљив", каже Игорова мајка Тања. "Нова операција, продужавање тетива планирана је још ове зиме, а после тога опет морамо на рехабилитацију у бању."

Свестан тежине родитељских брига, решење за део проблема први је потражио комшија Иван Џинанић:

"Видео сам колико се они муче да све то испоштују око Игорових потреба и желео сам да помогнем, да бар мало допринесем, јер он нема детињство као друга деца."

Зорица Мајсторовић из Мајура код Шапца мајка је двоје деце. Помагала је многима, а за лакше Игорово детињство и лечење ангажовала је и своје пријатеље:

"Успели смо да обезбедимо једнократну новчану помоћ од 50 хиљада динара од једне дивне особе која је желела да остане анонимна. Помоћи у оваквој ситуацији је наша морална обавеза, а наше мало за некога је много."

Ови хумани људи обећали су Пантићима да ће и даље помагати и да у преломним тренуцима за Игорово здравље неће остати сами.

rts.sabac@rts.rs
+381 15 353 269