Сеоски туризам, шанса за зараду

Како да опстане пољопривредник - најчешће је питање када се размишља о будућности српског села на путу ка Европској унији. Такозвана мала, сваштарска домаћинства у Европи одавно су мотор развоја села. У Србији се често виде као најслабија карика. Као и обично, постоје изузеци.

Горњи Милановац је уз Ужице и Чајетину, општина са највише домаћинстава која врата сеоских кућа отварају туристима.

"Имали смо госте из Француске који када смо им послужили парадајз рекли су да двадесет година нисмо осетили укус таквог парадајза. Сво поврће које производимо, уместо на пијаци, ми их продајемо у нашем дворишту", каже Светлана Јанковић из Белог поља.

"Много им је интересантно, ту има печурака, шипурака, купина дивљих, има и лековитог биља, па они скупљају то биље за чајеве", каже Стојка Обрадовић из Коштунића.

Гордана Милошевић из Клатичева каже да одлично сарађује са домаћинствима која су ми у комшилуку. Они имају своју стоку, краве, козе, тако да млеко и млечне производе узимам од њих, а ја имам своју башту", додаје Милошевићева.

У Србији је прошле године категоризовано 950 домаћинстава која се баве сеоским туризмом и у просеку годишње остваре до 750 до 1.500 ноћења. Цена пуног пансиона је од 15 до 30 евра.

Министарство пољопривреде је за адаптацију постојећих објеката предвидело субвенције од 600.000 динара до максимално милион динара за изградњу нових објеката.

За опремање кухиња у сеоским домаћинствима бесповратна средства износе 200.000 динара.

Право на коришћење средстава имају физичка лица, носиоци комерцијалног породичног пољопривредног газдинства, предузетници и удружења.