Пчеларење, од хобија до посла

Некада су се пчеле држале из хобија, а данас многи у меду виде могућност за зараду од које ће живети. Српски мед има квалитет и све се више тражи. Међутим, проблем је што има и оних који покушавају да дођу лако до зараде.

Да бисте почели да се бавите пчеларством потребна су мања улагања него, на пример, у ратарству, повртарству или воћарству.

"Сама кошница кошта 5.000 динара, рој се рачуна око три до пет евра по раму, рој је на пет рамова обично, и плус матица 1.000 динара", рачуна Иван Ристић, пчелар из Неготина.

Да би четворочлана породица могла да живи само од пчеларства, потребно је да има између 100 и 200 друштава. Пчелари могу да рачунају на субвенцију од 500 динара по кошници и на бесповратна средства за набавку опреме.

"Потребно је да купите опрему од домаћег произвођача и 40 одсто од те опреме је субвенционисано. Такође, неке локалне самоуправе дају одређена средства, као Неготин. То је ветар у леђа поготово младима", каже Драган Радосављевић из Неготина.

Међутим, проблем је што и овде подстицаји државе касне.

"Држава је само обећала тих 500 динара по кошници, ко има обележену кошницу, али за сада ниједан пчелар у Србији није добио то, а већ су пчелари уложили преко 200 динара по кошници, да би дошли до овог броја", каже Зоран Никић, пчелар из Неготина.

Колико пара може да се заради пчеларењем тешко је рећи, јер количина произведеног меда умногоме зависи од временских прилика и тога да ли кошнице селите или не. Свакако да много боље пролазе они који су се пчеларству потпуно посветили и који то виде као озбиљан посао.

Домаћи пчелари немају проблем са продајом, јер се српски мед све више тражи. Цена зависи од квалитета. Најскупљи је багремов 3,8 евра по килограму, а најјефтинији сунцокретов, око два евра.

Пчелари кажу да би могли да продају и много веће количине од садашњих, само када би успели да их произведу. Велику штету, међутим, могу да им нанесу они који продају вештачки мед.

Славко Луковић, пчелар и председник друштва "Хајдук Вељко" из Неготина упитао је како могу пчелари  да продају мед за 3,8 евра по килограму ринфузно (неупаковано), када се може наћи у неким мегамаркетима, декларација да је багремов мед, 300 и нешто динара. Према његовим речима, то указује да се продаје мед који није природни.

"Ми као пчелари и као Савез предузимамо све мере што је у нашој надлежности да дражава врши контролу уз нашу помоћ да сузбијемо и елиминишемо потпуно то тржиште, продају неприродног меда на нашем тржишту", каже Луковић. 

Један од начина да се овај проблем превазиђе јесте и едукација пчелара. За то ће друштво пчелара из Неготина користити новац из фондова Европске уније.

Никица Маринковић из Немачке организације ГИЗ рекао је да пројекат подразумева реконструкцију дома, опремање дома неопходним ентеријером, намештајем, едукација како произвођача тако и потенцијалних произвођача.

"Пројекат се односи на запошљавање нових особа, односи се на едукативне екскурзије по иностранству, што би требало да заокружи цео циклус, од дома, едукације, производње, маркирање меда", каже Маринковић. 

План савеза пчелара Србије јесте и да се у наредном периоду српски мед пакује у тегле са заштитним знаком Савеза, што би била гаранција за квалитет.