У част кнеза Михаила

У Крагујевцу отворена изложба Кнез Михаило, поводом 190 година од рођења српског владара.

Изложбу организују Историјски архив Шумадије и Народни музеј из Крагујевца, под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије и Града Крагујевца.

Образован, принципијелан, владар, реформатор, просвећени апсолутиста, меланхонлик. Кнез Михаило Обреновић, најмлађе дете Кнеза Милоша, владар Србије у два наврата.

Животна и владалачка судбина од непуних 45 година, посвећена ослобађању од турске владавине и стварању модерне Србије.

Током прве Владавине од 1839. године до 1842. године, свргнут је у буни коју је предводио Тома Вучић Перишић. Враћа се на престо, 1860. године и уводи значајне промене у политици Србије. Укинут је турски Устав, донети закони о народној војсци, општинама, поштама црквеној власти. Мудром спољном политиком, донео је слободу Кнежевини.

Крагујевачки историчар, Горан Милосављевић каже да је инцидент на Чукур чесми 1862. године, када су турски сејмини убили српског дечака, били повод за сукоб већих размера. После  бомбардовања града са Калемегдана, Кнез је затражио исељење Турака из Србије.

"Уз помоћ дипломата које је предводио Јован Ристић, издејствовано је да, Турци предају кључеве Београда и других градова Кнезу Михајлу, чиме је завршен дуг процес особађања Србије од турске власти. Хроничари бележе, да је Кнез на коњу ушао у Београд, а увече је приређена бакљада, какву Београд до тада њије видео", каже Милосављевић.

За Кнеза је закон био највиша воља, а стварање војног савеза са балканским државама на чијем је целу била Србија, остварени идеал. У Србији влада духовни препород, европеизација градског живота. Кнез помаже институције културе и градитељство.

Марко Миливојевић историчар каже да је Михаило био велики мецена.

"Помагао је српске песнике и књижевнике, сликаре, у земљи и иностранству - Вука Караџића, Бранка Радичевића, Ђуру Даничића. У српској култури замире оријентално градитељство и преовладава романтичарски стил", додаје Миливојевић.

У Михаилово доба, граде се Народно позориште у Београду, бројне цркве, Капетан Мишино здање, хотел "Старо здање" у Аранђеловцу.

Сва знања која је стекао у Бечу, где је боравио у изгнанству, после прве владавине,  политичке, националне и културне ставовове, пренео је у своје отечество. Био је у браку са угарском грофицом Јулијом Хуњади.

Пред крај живота планирао је да се ожени својом рођаком Катарином, али га је атентат у Кошутњаку 1868. године у томе спречио. Последње речи, дакле истина је, изговорио је, бележе хроничари на француском језику, на којем је и и написао, песму "Што се боре мисли моје".

rts.kragujevac@rts.rs
+381 34 335 542