Њиве нема ко да обрађује

Смањење броја становника у селима и уситњеност поседа неки су од разлога за такво стање, а локална самоуправа на различите начине покушава да оживи пољопривредну производњу.

Необрађеног пољопривредног земљишта највише је у брдско-планиским подручјима књажевачког краја. У селима ближе граду ситуација је боља, али и тамо има запуштених парцела.

Саша Милкић из села Валевац који са својом породицом обрађује око пет хектара, сматра да је смањење броја становника у селима главни разлог због којих њиве престају да се обрађују.

"Нема довољно народа. Празних кућа је све више. Такође, један од разлога је свакако и незаинтересованост младих да се врате свом селу и остварују доходак пољопривредном производњом", каже он.

Осамдесетдвогодишња Софија Живковић из Валевца помаже својима колико може да се имање одржи.

"Пољопривредне послове почела сам да радим од своје десете године. Одувек сам имала вољу да радим, а имам је и данас. Здравље ме углавном добро служи, али сам ипак превише стара за све то", каже она.

Просечна величина њиве у приватном власништву у Књажевцу је свега девет ари, док је 15.000 хектара државног земљишта раздељено на око 40.000 парцела. Тако велику уситњеност поседа у локалној самоуправи виде као један од гланих разлога за запуштање земљишта, па се тако Књажевац укључио у пилот пројекат комасације који немачка организација ГИЗ спроводи у седам општина у Србији.

Пројектом је обухваћено две стотине хектара приватног поседа у селу Влашко поље, а у општини кажу да у комасацију треба укључити и државно земљиште.

Према речима Саше Петровића, помоћника председника општине Књажевац, само укрупњавање свог расположивог пољопривредног земљишта ствара реалну основу за развој пољопривреде у књажевачком крају.

"Тек онда ће бити и озбиљнијег интересовања за обраду приватног земљишта као и много већег интересовања за узимање у закуп државног  зељишта", објашњава он.

У протеклих неколико година давањем у закуп активирано је неколико стотина хектара државне земље, а набавком садница и новчаном помоћи из свог аграрног фонда општина је стимулисала воћаре да прошире плантаже. Велике наде у опоравак књажевачке пољопривреде полажу се и у комбинат "Џервин", који је после продаје овог лета, откупио прве количине вишње и шљиве и започео обнову својих воћњака на око три стотине хектара.

rts.bor@rts.rs
+381 30 423 653