Задужбинарка из Панчева

У кући панчевке Љиљане Каначки време као да је заустављено негде у прошлости. Старински намештај, црно-беле фотографије, писма из средине прошлог века.

Све одише успоменама на чланове њене породице. На оца Александра, који је преживео албанску голготу у Првом светском рату, а после био успешан трговац и велики добротвор. На мајку, сестру и брата, који су такође цео живот посветили помагању ратне сирочади, избеглица и многих других.

Пошто нема потомака, ова професорка у пензији одлучила је да велики део своје имовине завешта Народном музеју, како би остало сећање на њену породицу.

"Желела бих да остане сећање на нешто што је вредно, на великодушне људе, какви су били чланови моје породице. И отац и мајка, сестра и брат од стрица, који је живео са нама, великодушно су давали и чинили само добро. То би требало да се запамти у Панчеву", каже Љиљана Каначки.

Народни музеј добио је од Каначких делове намештаја, одећу, прибор за домаћинство, играчке, породичне албуме са фотографијама, ствари везане за текстилни занат, чиме се бавио Љиљанин отац. Све то сведочи о животну једне панчевачке грађанске породице и важно је за културну историју града.

"Уданашње време, кад нема тако много новца за куповину предмета за музејске збирке, задужбинарство је од изузетног значаја. Важни су нам ти људи који су друштвено свесни, који воле свој град и народ, па остављају оно што могу, како би генерације училе и памтиле", каже кустос етнолог у Панчевачком музеју, Александра Јаковљевић.

Љиљана Каначки чува још многе предмете и целу једну собу, који ће највероватније такође припасти музеју једног дана. Тако ће наставити пут Олге Смедеревац, Зорана Петровића, Стојана Трумића и многих других панчевачких задужбинара.

rts.pancevo@rts.rs
+381 13 342 555