Село међу дуњама

За Тавник, село подно Котленика, кажу да је најлепши у октобру, у време бербе дуња, кад се мирис тог воћа пореклом из Персије шири атаром, али и даље, кажу све до границе са Чачком и Крагујевцом. По дуњама, село се и прочуло и изван граница наше земље.

Свака кућа у Тавнику има најмање педесетак стабала дуње, и то је један од основних прихода мештана. Према речима Драгутина Јевтовића, агронома у Тавнику, на око 200 хектара засађено је преко 15 хиљада стабала тог воћа.

У том селу, дуње се гаје скоро два века, а мале тајне садње, резидбе и заштите преносе се с генерације на генерацију. Осамдесеттрогодишња Живана Арнаутовић, која гаји дуње скоро пола века, каже да је веома задовољна производњом, посебно последњих година. Некада је, како наводи, килограм жита коштао као 4-5 килограма дуња, а данас се за килограм и по дуња може добити килограм жита.

Ово здраво и мирисно воће све је траженије, тако да се многи Тавничани одлучују на подизање нових засада дуња. Угледни земљорадник Миладин Мијаиловић, воћњаке подигнуте ранијих година прошле године проширио је с педесет стабала.  Исто толико засадио је и овог пролећа.

Мијаиловић се нада добром роду и високој цени, јер је интересовање прерађивача из земље, али и из Словеније и Босне и Херцеговине, све веће.

Воћарима у Тавнику више би одговарао организован наступ на тржишту, јер би тако имали веће шансе да опстану на домаћем и, посебно, страном тржишту.

Институције из области пољопривреде спремне су да помогну да се и то промени. Александар Негојевић, председник Регионалног задружног савеза у Краљеву, каже да су спремни да пруже стручну и сваку другу помоћ да се у селу формира земљорадничка задруга или неки други вид удружења воћара.

У Фонду за пољопривреду града Краљева ове године је пољопривредницима намењено 57 милиона динара и тавнички воћари с правом очекују да део тог колача припадне и њима.