Од клиса и крпењаче до видео-игрица

Играчке подстичу развој и мотивишу дете, без обзира на то да ли су направљене од крпе или дрвета или су производ високе технологије. У Народном музеју у Кикинди чувају се играчке прављене од природних материјала, као што су дрво, конопља, земља или гипс.

Славица Гајић, кустос етнолог, каже да су некад дечје играчке правили родитељи, баке и деке: "Углавном су то биле крпене лутке за девојчице, док су се дечаци више играли дрвеним играчкама. То су били коњић, магарац, колица која су могла да се вуку, затим клис, чигра..."

Међу експонатима пажњу привлачи и крпењача, претеча гумених, пластичних и кожних лопти. Овај старински фудбал, као што сам назив каже, прављен је од старих крпа умотаних у чарапу.

Пензионерки Вери Живков у сећању је остала касица прасица у којој је штедела новац, а служила је и за игру.

"Кад би се касица, која је била од глине, напунила морали смо да је разбијемо да бисмо извадили новце, јер друкчије није могла да се отвори", присећа се Вера.

Савремено доба донело је нове врсте играчака. Омиљена играчка за малу Ању је барбика, док се њена другарица из вртића Јована највише игра дрвеним коцкама.

Њихова васпитачица Љубица Чоти каже да се за игре улога највише користе лутке, разне домаће и дивље животиње, затим покретне спортске, као што су лопте и колутови, играчке за грађење, коцке и конструктори.

Ту су још акционе играчке, трансформерси, разноразне мозгалице, видео-игрице и још много тога што нуди моћна индустрија. Играчке су, несумњиво, неизоставни део одрастања али нису све једнако подстицајне и корисне за развој свести о правим вредностима.