Помоћ у одабиру будућег занимања

Према евиденцији Националне службе за запошљавање у Крушевцу на посао чека око 16.400 лица, а шансу да до њега дођу најпре имају професори математике и страних језика, фармацеути, зубни техничари, пекари, месари и кувари.

Иако годинама највеће интересовање влада за упис у медицинску и економску школу, анкете показују да пажњу будућих крушевачких средњошколаца све више привлаче и професије из области безбедности, уметности и спорта.

У доношењу коначне одлуке помоћ им пружају стручне службе у школама, али и саветници за професионалну оријентацију и планирање каријере при Канцеларији за младе.

Храбри, хумани и солидарни ватрогасци су припадници професије која последњих година доживљава пуну друштвену афирмацију.

Владица Станковић, командант Ватрогасно-спасилачког батаљона Крушевац каже да би неко постао ватрогасац-спасилац потребно је да има минимум 4. степен средње техничке школе.

"Пожељно је да има и Ц категорију да би могао у будућности да буде и ватрогасац-возач-спасилац и да буде потпуно психофизички способан да би могао да обавља тај посао", каже он.

О овој, али и професијама полицијског инспектора и форезничара, говорило се на првим Реалним сусретима у организацији Канцеларије за младе. Циљ им је био да се крушевачки осмаци и матуранти, у непосредном контакту, ближе упознају са занимања која сматрају најатрктивнијим.

"Рад у полицији ми се свиђа зато што је рад на терену и физички је посао. Не трпим да сам у једном мест, волим да сам у покретна и тај посао ми се свиђа", каже Миона Миљковић, осми разред ОШ "Јован Јовановић Змај".

"Одлучила сам се за факултет заштите на раду у Нишу, чула сам да је то исто тражени посао.  Ја сам техничар за високоградњу.Нисам још одлучила који смер ћу уписати, али свиђа ми се да будем и ватрогасац, видећу", каже њена другарица Ана Ивановић.

"Мислим да упишем саобраћајну школу, смер техничар друмског саобраћаја зато што волим да будем саобраћајац или можда у полицији да радим као инспектор саобраћајни", додаје Сава Ђорђевић.

У Крушевцу до посла најбрже долазе професори математике и страних језика, фармацеути, зубни техничари, пекари, месари и кувари.Реални сусрети део су пројекта Професионалне оријентације који младима треба да помогну да самостално донесу одлуку. Пројекат реализује Канцеларија за младе, у сарадњи са Немачком агенцијом за националну сарадњу ГИЗ, уз подршку Министартсва омладине и спорта и Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Директорка Основне школе "Кнез Лазар" у  Великим Купцима Данијела Секулић и регионални  координатор пројекта Професионалне оријентације каже да су се некада руководили, углавном тиме чиме су се бавили родитељи, чланови породице па сада и деца уписују то исто или где су кренули другови и другарице па да се не одвајају од друштва.

"После ових модула самоспознаје деца на другачији начин исказују интересовања за одређена занимања. Наши ученици традиционално се највише интересују за медицинску и грађевинску
школу, али је приметно и све веће интересовање за саобраћајну струку и заштиту животне средине, што претходних година није био случај", каже она.

Каријерни инфо кутак, основан пре годину при Канцеларији за младе предавања и радиционице у школама, деци помажу да сагледају сопствене могућности и детаљно се информишу о жељеним занимањима.

Тамара Радојевић каже да жели да упише школу за математику или електротехнику.

"Знам да математичара нема нешто много, а кажу да се и електротехничари траже", каже Тамара. 

Вања Ракић, координатор Каријерног инфо кутка каже да имају и то на уму ако се неко обрати да могу дати оодређене статистичке податке како би особа видела између жеља и онога што је реално потребно на тржишту рада.

Професионално усмерење ускоро ће одабрати око 2.500 крушевачких осмака и матураната. Одлуку је, стручњаци кажу, најбоље самостално донети, али и подсећају да се временом она може променити, јер процес учења и стручног усавршавања траје читав живот.