Грчки шор у Крушевцу

Када Крушевљане упитају где је улица Вука Караџића ретко ко зна одговор, али када желите да потражите "Грчки Шор" сви ће вас упутити на право место.

Караџићева улица, једна је од ретких у Крушевцу у којој се задржала калдрма и која је мали музеј варошких кућа, углавном из друге половине 19. века.

Наташа Миладиновић, архитекта Народног музеја у Крушевцу каже да је Уредбом кнеза Милоша стари оријентални центар Крушевца пребачен на јужни здравији терен, па је Караџићева улица у овој новој урбанистичкој концепцији, добила улогу да спаја стару са новом чаршијом.

"У то време ослобађања Србије од Турака, дакле тридесетих година деветнаестог века доселило се доста становника из Јужне Србије, али и један број грчких и цинцарских трговаца и механџија који су веома брзо постигли друштвени и економски углед и направили једну врсту колоније, па се тако ова улица назива и Грчки Шор", каже она.

Претпоставља се да су Грци и градили куће, али нису настањивали најстарији тип кућа који се појављује у овој улици. Она је иначе једна од ретких просторних целина где се сачувала специфичност становања и свих типова кућа старог Крушевца, тако да је почетком деведесетих, залагањем крушевачког архитекте Предрага Вертовшека, заштићена, односно проглашена културно-историјско просторном целином од великог значаја.

Овде се могу видети старе моравске куће. Једна од најпознатијих је Бегова кућа која се прославила не толико архитектонским решењем, већ је остала упамћена по људима који су је настањивали.

"Тридесетих година деветнаестог века то је био Живко Шокорац, познати крушевачки политичар из тог времена, а нешто касније Петар Поповић који је био помоћник Окружног начелника. Тако је леп простор на узвишењу на коме је кућа смештена назван помоћниково брдо. И данас га тако називају", каже Наташа Миладиновић.

У овој улици рођен је и сликар Милан Миловановић, најпознатији српски импресиониста, а од старих крушевачких породица помињу се Паскаљевићи и Јанићи.