Брза храна штетна по здравље

Киосци са брзом храном су на сваком кораку, па се, уместо нечег здравијег, бирају  пљескавица, тост или пица. У Угоститељско-туриситчкој школи у Нишу добро су научили због чега брзу храну не треба често да једу.

"Брза храна је веома штетна по здравље због тога што се припрема у дубоком уљу, садржуи доста штетних материја, као што су емулгатори", каже Петар Ристић, ученик.

Јован Младеновић, ученик каже да брза храна може да изазове разне врсте болести, попут болести дебелог црева, желуца, гојазности, повишеног крвног притиска и холестерола.

Насупрот брзој храни, у доба старих Римљана исхрана је била здрава. Таква јела могу да се припремају и данас.

"Приметила сам да су се у њиховој исхрани користиле различите врсте житарица, коприва, која је јако богата гвожђем, припремали смо хлеб који који је са додатком маслина, различитим различитим врстама семена", каже Маја Јефтић, ученица.

Доступна и на изглед примамљива, брза храна доводи до гојазности, која се сматра "тихим убицом". Зато лекари препоручују поштовање одређених принципа о количини намирница у исхрани.

Докторка Драган Голубовић, професор хигијене и науке о исхрани каже да оне потребе које треба, нпр. угљеним хидратима треба да задовољимо из воћа и поврћа у количини величине наших шака, беланчевине треба, како каже, задовољити у величини нашег длана, а масти и уља половина палца.

Да навике у исхрани треба мењати, слажу се и нутриционисти.

Директор Угоститељско-туристичке школе у Нишу Љиљана Стојановић каже да се мора променити начин припремања хране, да исхрана буде разноврсна, умерена, са, како каже, много више поврћа и воћа.

Било би идеално да ученици уз ужину поједу и по једну јабуку, али то се у пракси, ретко, или никако не дешава.