Сајт заборављених речи и израза

Због сазнања да њихови ученици, углавном не знају називе и намену многих традиционалних предмета и речи које су се користиле у 19. веку, Жељка Бојић и Даниела Берић Дамњановић, просветне раднице из Шапца, покренуле су сајт "Духовно и материјално наслеђе Мачве".

У 19. веку у Мачви су биле развијене све технике ткања. Поред ромба, меандар је један од најчешћих мотива на предметима народне радиности. Јунаци које је стварао Јанко Веселиновић носили су јелеке и гуњеве, а многи делови одеће и изрази из његовог времена одавно се не користе.

"Јанко Веселиновић је писац нашег краја, писао је језиком који се користио у Мачви, зато је он изабран да његово дело буде окосница овог сајта. Циљ нам је да привучемо младе да се упознају са тим језиком, јер тај језик се полако заборавља", каже Жељка Бојић, професор разредне наставе.

Сајт је подељен на три целине. Поред духовног и материјалног наслеђа Мачве у току је израда и ђачких страна.

"Схватила сам да је Јанко Веселиновић углавном писао о неким мојим вршњацима и да у 18. веку они нису били много различити од нас, али било је доста разлике у језику и у начину облачења", каже Нађа Ристић, ученица ОШ "Јанко Веселиновић".

Јанко Веселиновић рођен је у Црнобарском Салашу 1862. године. За двадесетак година стваралаштва написао је 127 приповедака, два романа и два драмска текста. Јунак наших дана и Борац су остали недовршени.

"У нашој школи припремали смо две представе, "Ђидо" и "Ашиков гроб", сусрели смо се са речима које нам нису биле јасне као што је "конђа"- венчаница или "кардо"- брат и потражили смо их на сајту "Наслеђе Мачве", каже Мина Јовановић, ученица ОШ "Јанко Веселиновић".

Хајдук Станко, најчитаније дело Јанка Веселиновића, објављен је 1896. године и до почетка седамдесетих година 20. века доживео је 24 издања. Поред сајта, ускоро ће бити штампан и речник са појмовима и изразима који се налазе у овом роману.