Рађање лука са старе фреске

Дечачка љубав Зорана Павловића према луку и стрели прерасла је у хоби. Потом, много година касније, и у предмет научног истраживања.

Прикупљајући делове историјске слагалице, Зоран Павловић, сада професор историје у Прокупљу, припремио је научноистраживачки рад о српском средњовековном стреличарству као делу војне традиције.

Сада је пред Павловићем и, нимало лак, посао: реконструкција српског средњовековног лука рожанца на основу фресака светих ратника у српским манастирима.

У средњем веку су, каже предање, Југ Богданов град бранили Милан Топлица и Иван Косанчић. Након више од шест векова и петнаест година истраживања, део српске војне историје од заборава чува Прокупчанин Зоран Павловић.

"Као што су италијански хуманисти за узор имали остатке античке културе широм Италије, тако и ја пратим трагове које су нам оставили наши стари на многобројним фрескама и минијатурама", објашњава Зоран Павловић.

Српски средњовековни лук рожанац прави се годину дана. За то су потребни одабрано дрво, животињске тетиве, рибље туткало, бивољи рогови из Шкотске и много знања.

"Сматрам да је дошло време да покушам да урадим реконструкцију српских средњовековних лукова. Први лук који радим је реконструкција једног или два лука који се појављују на фрескама у манастиру Високи Дечани", објашњава Павловић.

Истражујући значај лука и стреле у средњовековној Србији, Павловић настоји да обнови стреличарску традицију.

Антал Кабац из темеринског стреличарског клуба "Кунор" каже да је за њега стреличарство спорт, док је за Зорана то историја и предмет истраживања.

Захваљујући научноистраживачком раду Зорана Павловића, и Французи су открили српско средњовековно стреличарство, "тако мало познато, а тако богато", како је забележио часопис "Тир а л’арк".