Бакалук на точковима

Од седамдесетак села у пиротској општини, готово половина нема продавницу. Мештани набављају намирнице како се ко снађе, јер до многих села нема редовне аутобуске линије или аутобуси саобраћају нередовно. Маријан Ћирић из Пирота у томе је видео могућност да започне сопствени посао.

Када је трећи пут остао без посла, Ћирић је одлучио да сам себи постане газда. Купио је возило и направио покретну продавницу.

"Лутајући по интернету наишао сам на овакве покретне продавнице, углавном у западној Европи", прича Ћирић. "Посао сам почео као угоститељско-трговинска радња, средствима која Национална служба додељује за самозапошљавање", наводи Ћирић.

За времешне житеље пиротских села, у којима одавно нема продавнице, долазак покретне трговине је прави доживљај. Зато, ваљда, и чекају у центру села од раног јутра.

Сава Денчић из Камика каже да је то за њих, старе људе, право "благостање".

Босанка Ранчић из Присјана каже да у покретној продавници набавља кафу и шећер, хлеб док њен комшија Власта Филиповић у шали додаје да би мештани "помрли од глади" да није Маријана Ћирића.

Једина веза с градом

Понуда је разноврсна, мада неки артикли увек имају приоритет. Према речима власника покретне продавнице, највише се продају хлеб и пиво.

"Пиво је главно пиће", каже Виден Панајотовић из Присјана. "Купимо флашу, две, а после тога опет вода, пет дана нема ништа", наводи Панајотовић.

Покретна продавница Маријана Ћирића је једина комуникација мештана неколико пиротских села с градом. Аутобуски превоз овде већ годинама не функционише, а лекарска екипа долази два пута месечно.

О исплативости посла још је рано да се говори. Ћирић је задовољан, јер је за сада рачуница позитивна.

Задовољни су и купци, цене су пристојне, а како кажу, поштено, за пазар добијају и фискални рачун. Они наручују све: од хлеба до сточне хране. Маријан може нешто и да заборави од наруџбине, али пиво, како кажу, то не сме да му се деси.