Вршњачко насиље неискорењено, само мења облик – чије моделе понашања следе деца

Некада ситне крађе и разбојништва, а данас малолетници чине озбиљна кривична дела. Старосна граница се спустила, па је међу учиниоцима све више млађих од 14 година који не могу кривично да одговарају.

Јелена Зорић, директорка и психолог Центра за социјални рад Нови Сад, наводи да све више деце врши кривична дела.

"Деца врше озбиљна кривична дела са елементима насиља. Критичан узраст је 11-12 година", рекла је Зорићева.

Вршњачко насиље најчешће се дешава у школи, где деца проводе највећи део дана. Од фебруара, наставницима су на располагању нове мере, једна од њих је удаљавање са наставе.

Михрета Фејзула из Тима за борбу против насиља у школама наводи да су том мером покушали да позову и друге системе.

"Позивамо их да реагују у оним најсложенијим ситуацијама, када дође до озбиљнијих ситуација, да можемо да удаљимо ученика, али да у тој ситуацији када је удаљен, да се укључе и други системи, да се пружи подршка детету, породици, да се у школи примири ситуација, да се направи реалан план за реаговање", рекла је Фејзула.

Формирање јаког вредносног система од кога се неће одступити

За годину и по дана школе су пријавиле 2.165 случајева вршњачког насиља на националној платформи "Чувам те".

Из Министарства просвете наводе да је насиље промовисано и кроз медије и кроз друштвени контекст у коме је понекад и афирмисано.

"На школи је да ради превенцију, формира један јак вредносни систем и да не одступа од тога. Будући да каткад породица затаји", истакла је Снежана Вуковић.

Јелена Зорић наводи да је дечје понашање најчешће симбол дисфункционалне породице.

"Може да се деси да деца залутају. Од 60 до 70 одсто је такве деце која дођу једном у Центар за социјални рад. Њихови родитељи заузму исправан став о томе и ви већ видите на самом разговору да вам то неће бити повратник", рекла је Зорићева.

А када породица затаји или када школа и родитељи не сарађују, насиље ескалира. Некада има кобне последице.