Богатство сиромашне општине

Руси су у Караманици скоро шест година - обнављају стари коп из 1969. године и спремају га за експлоатацију. У руднику олова и цинка посао је до сада добило осамдесеторо мештана.

Процењене резерве врло скупе руде олова и цинка у Караманици, која у себи има и примесе бакра и злата, обезбедиле би рад рударима и у наредном веку.

"Ово лежиште је перспективно", тврди Андреј Морозов, шеф екипе и Санкт Петербурга. "Међутим, неопходно је истраживање, јер још увек не знамо шта крију ова брда. Шест до десет одсто олова и цинка у руди је проценат који обећава."

Планирано је да са почетком есплоатације посао овде добије 400 људи. Сада ту ради 80 рудара, углавном из околине, мада има и оних који су због посла дошли из Македоније.

"Радио сам код нас у руднику, али се тамо мање зарађује", објашњава Славче Арсенов, рудар из Пробиштипа у Македонији. "Звали су овде, рекли су да је боље и зато сам дошао, да зарадим да храним фамилију и да однесем нешто пара кући."

Село Караманицу, чији се последњи заселак налази на тромеђи Србије, Македоније и Бугарске, становници не напуштају јер посла у руднику има. Михајлови имају три сина рудара.

"Овде имамо све за живот, струју, путеве, телефон", каже Жарко Михајлов. "Ето, сада ради и рудник, има пара, једино што би било боље да има још младих људи."

Налазишта фосфата

Спас од сиромаштва општина Босилеград види и у налазишту фосфата од кога се добијају фосфорна киселина и минерално ђубриво.

С првим лепим данима настављена су истраживања лежишта фосфата за које стручњаци тврде да је најперспективније у Европи.

Производња фосфатног концентрата смањила би увоз сирове руде из Сирије и Марока, а локалном становништву омогућила квалитетнији живот. 

После отварања рудника стигли би и инвеститори, тврди Љубен Захариев, саветник за рударство у општини Босилеград: "То би нашем крају значило, јер би било више радних места, људи не би одлазили одавде. Перспективе има..."

У општини са  осам и по хиљада становника, петина је без посла. Они који раде, од почетка године просечно су зарађивали око 20.000 динара.