Воденица у центру града

Саграђена још у 19. веку, а  воденични камен и даље се окреће као у давна времена. Џакови пуни кукурузног, белог или жутог, пшеничног или ражаног брашна.

Драган Станковић воденичар каже да је воденицу узео под закуп и овај посао изабрао како би породици обезбедио егзистенцију.

"Дневно самељемо око 300 килограма брашна. Имамо два камена, један мањи и један већи. Мањи на сат самеље око 10 до 12 килограма житарица, а овај већи 20 килограма", каже Станковић.

Некада се у воденицу долазило коњском и воловском запрегом, данас аутомобилима или пешке.

Радован Којић, комшија каже да је од града до воденице потребно само петнаест минута да људи прошетају, јер, како каже, брашна има у свако доба.

Комшије кажу да брашно купују само из воденице, јер је квалитетно и од њега касније праве проју, хлеб, качамак.

Комшије староседеоци памте да се у воденици, чија спољашност није мењана два века, до сада измењало десетак власника.

Жељко Радаљац, садашњи власник воденице каже да је воденица стара, по папирима које је  пронашао, негде око 215 година, а према предању воденицу је саградио извесни црногорац.

"Причала је једна бака да су то два брата направили и да је од тада датира та воденица", каже комшиница Наталија Којић.

Телефонска говорница постављена испред воденице сведок је садашњег времена. Сећање на минуло доба враћа бука окретања воденичног жрвња, уз цвркут птица и жубор реке Штире удаљене двадесетак метара, а све то ремети једино градска бука и врева тик уз воденицу.